Linkovi

Hil: Amerikanci treba da uče od Evropljana

  • Jela Defrančeski

Stiven Hil, politikolog i direktor Programa za političku reformu u Fondaciji za novu Ameriku.

Stiven Hil, politikolog i direktor Programa za političku reformu u Fondaciji za novu Ameriku.

Po rečima Stivena Hila, saradnika Fondacije za novu Ameriku, Evropa izrasta u „svetsku silu koja uspeva da redefiniše kako savremena društva mogu da pruže ekonomsku bezbednost svim građanima, zaštite prirodnu sredinu i pomognu u održavanju globalne stabilnosti.“

Hil je na jednom nedavnom skupu na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins nastojao da objasni zašto bi Amerikanci trebalo da odustanu od svog individualizma i prihvate ideju kolektivne odgovornosti.

Evropa je pre svega ekonomska sila bez premca u svetu, tvrdi Hil.

Evropa proizvodi skoro trećinu globalnog bruto proizvoda, odnosno njena ekonomija je skoro iste veličine kao američka i kineska privreda zajedno. Evropa takođe ima veći broj firmi sa liste 500 najvećih kompanija u svetu, nego što to imaju Sjedinjene Države i Kina zajedno. Evropa je istovremeno najveći spoljnotrgovinski partner kako Amerike, tako i Kine. Amerika ulaže u Evropu petostruko više nego u Kinu. I najzad, američke kompanije ostvaruju 20 puta veći profit u Evropi nego u Kini“, ukazuje američki analitičar.

Hil opovrgava i tvrdnje nekih američkih ekonomista da je kapitalizam u Evropi poprimio mnoge odlike socijalističke privrede.

Evropa je izumela kako da iskoristi kapitalizam koji stvara ogromno bogatstvo, u kojem će učestvovati većina ljudi. Oni deo svog bogatstva svesno ulažu u jačanje ekonomskog i socijalnog položaja građana, a posebnu pažnju posvećuju zaštiti porodice.

U Evropi gotovo svi imaju zdrastveno osiguranje, obrazovanje je većinom besplatno, penzije su dovoljno velike da ljudi mogu od njih da žive, porodiljsko odsustvo je plaćeno, a postoji i besplatna dečija zaštita.

Još jedan mit o Evropi, kaže Hil, je da Evropljani plaćaju ogromne poreze da bi finansirali pomenute socijalne beneficije.

Amerikanci plaćaju manje poreze, ali zato iz svog džepa plaćaju ogroman novac da bi pokrili usluge koje Evropljani dobijaju od države. Pri tom je evropski zdravstveni sistem mnogo efikasniji od našeg. Uzmimo primer Nemačke gde na troškove zdrastvenog osiguranja otpada oko osam odsto bruto nacionalnog proizvoda, a u Americi taj procenat iznosi oko 17 odsto.“

Hil tvrdi da je američko društvo mnogo manje ravnopravno od evropskog.

Nema nikakve sumnje da su američka prosečna primanja među najvišim u svetu. Međutim, taj prosek je varljiv. Ja ga lično nazivam, 'paradoksom milijardera Bila Gejtsa'. Kada Bil Gejts, odnosno vlasnik Majkrosofta, uđe u neki bar, prosečna primanja porastu za milijardu dolara po osobi u baru, bez obzira što su im stvarna primanja verovatno vrlo skromna.“

Hil se zalaže za uvođenje novih standarda kvaliteta života u svetu. Jedan od važnih faktora, trebalo bi da bude predanost očuvanju čovekove sredine. Ona je u Evropi daleko veća nego u Americi, tvrdi on.

Energija vetra u Nemačkoj, na primer, iznosi osam odsto ukupne energetske potrošnje u toj zemlji. Evropski automobili troše 40 odsto manje od američkih. Javni transport u Evropi je mnogo razvijeniji nego u SAD. Kod nas se gotovo ne razmišlja o izgradnji superbrzih vozova, zato što je postojeća železnička infrastruktura toliko stara da ne bi mogla da izdrži velike brzine.“

Ukratko, zaključio je Hil, vreme je da Amerikanci počnu da uče od Evropljana kako se vodi briga o društvu u celini i pri tom živi bez rasipanja.

Stiven Hil je, inače, autor nove knjige: „Evropsko obećanje: zašto evropski put predstavlja najbolju nadu u sadašnjoj nestabilnoj eri.“

XS
SM
MD
LG