U nekoliko gradova izbili su i sukobi demonstranata i policije.
Španija nije navikla na ovakvu vrstu protesta. Ono što je postalo uobičajno na ulicama Atine, nije bilo vidljivo u Madridu. Ovo su međutim neuobičajna vremena, s obzirom na to da u zemlji nikada ranije nisu bila organizovana dva generalna štrajka za godinu dana.
"Želimo da ljudi budu svjesni veoma ozbiljne situacije u kojoj se nalazimo. Mi imamo pravo da štrajkujemo, dok pojedini takođe imaju pravo da to ne rade. Pokušaćemo međutim da ih natjeramo da zatvore svoje radnje”, poručila je radnica Enkarna Oheda.
Nezadovoljstvo građana preraslo je u nasilje u španskoj prijestonici i drugim gradovima, gdje su se specijalne policijske snage sukobile sa demonstrantima. U Madridu, policija je palicama tukla učesnike protesta, upotrijebivši suzavac da bi rastjerala okupljene. Do ranog podneva, uhapšene su 82 osobe, dok su 32 zadobile lakše povrede. Štrajk u Španiji zatvorio je većinu škola, dok su bolnice ostale bez većeg dijela osoblja. Gotovo je zaustavljen i saobraćaj. Samo 20 odsto vozova je saobraćalo, dok je otkazano 600 letova.
Vazdušni i željeznički saobraćaj bio je poremećen i u susjednom Portugalu, čiji članovi sindikata su koordinisali štrajk sa španskim kolegama.
"Počeli smo ovu borbu ne samo za radnička prava, već i za odbranu prava budućih generacija, naše djece. Takođe se borimo za budućnost naše zemlje”, saopštio je jedan od lidera sindikata, Armenio Karlos.
Hiljade građana okupile su se na centralnom gradskom trgu u Lisabonu, odakle su se zaputile ka parlamentu kako bi protestovale protiv mjera štednje koje su dovele do smanjenja zarada, povećanja poreza i smanjenja budžetskih izdataka za socijalne usluge. Milioni radnika u Italiji, Grčkoj, Francuskoj i Belgiji takođe su se pridružili takozvanom” Evropskom danu akcije i solidarnosti”. U Rimu, protestovale su hiljade studenata i radnika.
"Cjelokupni sistem mora radikalno da se izmijeni. Moramo da uložimo velika sredstva u socijalne usluge i zarade kako bi ponovo pokrenuli ekonomiju. U suprotnom, jedina budućnost je grčka katastrofa”, istakao je lider sindikata Pjero Bernoki.
Pojedini učesnici protesta sukobili su se sa policijom. Protesti su postali nasilni u drugim italijanskim gradovima. Privedeno je desetak demonstranata, dok je prema izvještajima italijanskih medija, povrijeđeno nekoliko policajaca.
Protesti u Atini je, za razliku od nedavnih okupljanja, uglavnom bio miran. Nekoliko hiljada Grka okupilo se ispred Parlamenta na trgu Sintagma, noseći velike zastave Španije, Grčke, Portugala i Italije.
“Danas je dan radnika širom Evrope. Riječ je o prvoj mobilizaciji u istoriji, koordinisanom generalnom štrajku u toliko velikom broju zemalja, čiji cilj je da se ukinu mjere štednje s kojima se suočavaju brojne članice eurozone”.
U Parizu, na ulice je izašlo oko četiri hiljade građana. Premijer Žan Mark Ero, poručio je da vlada pokušava da reformiše ekonomiju.
"Na vlasti smo u izuzetno teškom periodu, u Francuskoj, Evropi i svijetu. Vlada se nije suočavala sa ovakvim problemima od 1950 godine. Odlučni smo da ih riješimo”.
Sindikalni lideri ističu da su mjere štednje donijele nedaće širom regiona i samo produbile ekonomsku krizu. Sindikati su se međutim takođe našli na udaru kritika zbog, kako pojedini smatraju, podsticanja gnjeva javnosti. Pojedini su takođe zabrinuti da će protesti samo dodatno ugroziti krhke evropske ekonomije. Vilijam de Vilder iz kompanije “BNP Paribas” kaže da je povratak povjerenja i rasta stvaran izazov za političare.
"Ne treba preuveličavati ovo, jer je iz nacionalne perspektive na neki način riječ o nasumičnom događaju, koji stvarno ima ekonomsku cijenu. Međutim, ovo je u suštini stvarno sveobuhvatni evropski pokret, iako broj njegovih pristalica zavisi od toga o kojoj zemlji, ili čak sektoru, riječ“.
Na kraju protesta u Belgiji, sindikalci su Evropskoj uniji dodijelili i simboličnu “Nobelovu nagradu za štednju.”
Španija nije navikla na ovakvu vrstu protesta. Ono što je postalo uobičajno na ulicama Atine, nije bilo vidljivo u Madridu. Ovo su međutim neuobičajna vremena, s obzirom na to da u zemlji nikada ranije nisu bila organizovana dva generalna štrajka za godinu dana.
"Želimo da ljudi budu svjesni veoma ozbiljne situacije u kojoj se nalazimo. Mi imamo pravo da štrajkujemo, dok pojedini takođe imaju pravo da to ne rade. Pokušaćemo međutim da ih natjeramo da zatvore svoje radnje”, poručila je radnica Enkarna Oheda.
Nezadovoljstvo građana preraslo je u nasilje u španskoj prijestonici i drugim gradovima, gdje su se specijalne policijske snage sukobile sa demonstrantima. U Madridu, policija je palicama tukla učesnike protesta, upotrijebivši suzavac da bi rastjerala okupljene. Do ranog podneva, uhapšene su 82 osobe, dok su 32 zadobile lakše povrede. Štrajk u Španiji zatvorio je većinu škola, dok su bolnice ostale bez većeg dijela osoblja. Gotovo je zaustavljen i saobraćaj. Samo 20 odsto vozova je saobraćalo, dok je otkazano 600 letova.
Vazdušni i željeznički saobraćaj bio je poremećen i u susjednom Portugalu, čiji članovi sindikata su koordinisali štrajk sa španskim kolegama.
"Počeli smo ovu borbu ne samo za radnička prava, već i za odbranu prava budućih generacija, naše djece. Takođe se borimo za budućnost naše zemlje”, saopštio je jedan od lidera sindikata, Armenio Karlos.
Hiljade građana okupile su se na centralnom gradskom trgu u Lisabonu, odakle su se zaputile ka parlamentu kako bi protestovale protiv mjera štednje koje su dovele do smanjenja zarada, povećanja poreza i smanjenja budžetskih izdataka za socijalne usluge. Milioni radnika u Italiji, Grčkoj, Francuskoj i Belgiji takođe su se pridružili takozvanom” Evropskom danu akcije i solidarnosti”. U Rimu, protestovale su hiljade studenata i radnika.
"Cjelokupni sistem mora radikalno da se izmijeni. Moramo da uložimo velika sredstva u socijalne usluge i zarade kako bi ponovo pokrenuli ekonomiju. U suprotnom, jedina budućnost je grčka katastrofa”, istakao je lider sindikata Pjero Bernoki.
Pojedini učesnici protesta sukobili su se sa policijom. Protesti su postali nasilni u drugim italijanskim gradovima. Privedeno je desetak demonstranata, dok je prema izvještajima italijanskih medija, povrijeđeno nekoliko policajaca.
Protesti u Atini je, za razliku od nedavnih okupljanja, uglavnom bio miran. Nekoliko hiljada Grka okupilo se ispred Parlamenta na trgu Sintagma, noseći velike zastave Španije, Grčke, Portugala i Italije.
“Danas je dan radnika širom Evrope. Riječ je o prvoj mobilizaciji u istoriji, koordinisanom generalnom štrajku u toliko velikom broju zemalja, čiji cilj je da se ukinu mjere štednje s kojima se suočavaju brojne članice eurozone”.
U Parizu, na ulice je izašlo oko četiri hiljade građana. Premijer Žan Mark Ero, poručio je da vlada pokušava da reformiše ekonomiju.
"Na vlasti smo u izuzetno teškom periodu, u Francuskoj, Evropi i svijetu. Vlada se nije suočavala sa ovakvim problemima od 1950 godine. Odlučni smo da ih riješimo”.
Sindikalni lideri ističu da su mjere štednje donijele nedaće širom regiona i samo produbile ekonomsku krizu. Sindikati su se međutim takođe našli na udaru kritika zbog, kako pojedini smatraju, podsticanja gnjeva javnosti. Pojedini su takođe zabrinuti da će protesti samo dodatno ugroziti krhke evropske ekonomije. Vilijam de Vilder iz kompanije “BNP Paribas” kaže da je povratak povjerenja i rasta stvaran izazov za političare.
"Ne treba preuveličavati ovo, jer je iz nacionalne perspektive na neki način riječ o nasumičnom događaju, koji stvarno ima ekonomsku cijenu. Međutim, ovo je u suštini stvarno sveobuhvatni evropski pokret, iako broj njegovih pristalica zavisi od toga o kojoj zemlji, ili čak sektoru, riječ“.
Na kraju protesta u Belgiji, sindikalci su Evropskoj uniji dodijelili i simboličnu “Nobelovu nagradu za štednju.”