Vrednost evropskih akcija danas je dostigla najviši nivo u proteklih nedelju dana, pošto su se lideri evrozone dogovorili da preduzmu korake da smanje troškove zaduživanja Italije i Španije, iznenadivši tržište koje se pripremalo za razočarenje.
Olakšanje na tržištu samo po sebi nije novost, ali postoje nade da će ovog puta ono trajati malo duže nego uspon posle nekih ranijih samita. Vrednost evra skočila je za jedan procenat, a akcije su skočile širom Evrope i Azije.
„Kompromis je postignut iznenadjujuće brzo, juče popodne nije delovalo tako. Tržištima se dopada odluka da se bankama da direktan pristup evropskom fondu za finansijsko spasavanje. Posle toga, vrednost DAX-a se na otvaranju berze povećala za 2 odsto“, navodi trgovac banke Hauk i Aufhauzer Fidel Piter Helmer.
Prihodi na desetogodišnje španske i italijanske obveznice su pali, kao i vrednost sigurnih nemačkih državnih obveznica i dolara.
Indeks FTSE Eurofirst 300 skočio je za 1,6 odsto, a akcije banaka evrozone skočile su za 4, 6 procenata. Britanske banke su uspele da zabeleže rast od samo jednog procenta, jer je na njih uticala vest da će tri londonske banke platiti odštetu klijentima zbog nepravilnosti prilikom trgovine na berzi.
Medjutim, i dalje postoji velika zabrinutost u pogledu dugoročne budućnosti evrozone, posebno kada je reč o efektivnosti fondova za finansijski spas koji treba da stabilizuju špansko i italijansko tržište obveznica … kao i trenutnu kreditnu krizu. Zato je važna uloga Evropske centralne banke, ističe glavni ekonomista Berenberg banke, Holger Šmiding.
„Evropska centaralna banka bi trebalo da smanji kamate, ponudi bankama značajno veću likvidnost pod veoma velikodušnim uslovima, i u idealnim okolnostima takodje bi trebalo da obezbedi zaštitu državama tako što će sprovesti nešto nalik na 'kvantitativno ublažavanje', što smo videli i vidjamo u Britaniji, SAD i Japanu.“
Za sada, olakšanje na tržištu je, naravno, dobrodošlo, posle nekoliko veoma teških dana, kada su indeksi pali više od 3 odsto usled očekivanja da samit EU neće doneti konkretne rezultate. Investitori će sada pratiti da li ova teorija može da bude sprovedena u praksi.
Olakšanje na tržištu samo po sebi nije novost, ali postoje nade da će ovog puta ono trajati malo duže nego uspon posle nekih ranijih samita. Vrednost evra skočila je za jedan procenat, a akcije su skočile širom Evrope i Azije.
„Kompromis je postignut iznenadjujuće brzo, juče popodne nije delovalo tako. Tržištima se dopada odluka da se bankama da direktan pristup evropskom fondu za finansijsko spasavanje. Posle toga, vrednost DAX-a se na otvaranju berze povećala za 2 odsto“, navodi trgovac banke Hauk i Aufhauzer Fidel Piter Helmer.
Prihodi na desetogodišnje španske i italijanske obveznice su pali, kao i vrednost sigurnih nemačkih državnih obveznica i dolara.
Indeks FTSE Eurofirst 300 skočio je za 1,6 odsto, a akcije banaka evrozone skočile su za 4, 6 procenata. Britanske banke su uspele da zabeleže rast od samo jednog procenta, jer je na njih uticala vest da će tri londonske banke platiti odštetu klijentima zbog nepravilnosti prilikom trgovine na berzi.
Medjutim, i dalje postoji velika zabrinutost u pogledu dugoročne budućnosti evrozone, posebno kada je reč o efektivnosti fondova za finansijski spas koji treba da stabilizuju špansko i italijansko tržište obveznica … kao i trenutnu kreditnu krizu. Zato je važna uloga Evropske centralne banke, ističe glavni ekonomista Berenberg banke, Holger Šmiding.
„Evropska centaralna banka bi trebalo da smanji kamate, ponudi bankama značajno veću likvidnost pod veoma velikodušnim uslovima, i u idealnim okolnostima takodje bi trebalo da obezbedi zaštitu državama tako što će sprovesti nešto nalik na 'kvantitativno ublažavanje', što smo videli i vidjamo u Britaniji, SAD i Japanu.“
Za sada, olakšanje na tržištu je, naravno, dobrodošlo, posle nekoliko veoma teških dana, kada su indeksi pali više od 3 odsto usled očekivanja da samit EU neće doneti konkretne rezultate. Investitori će sada pratiti da li ova teorija može da bude sprovedena u praksi.