Evropski lider su sve bliži usvajanju paketa finansijske pomoći za još jednu članicu evrozone. Ovog puta to je prezaduženi Kipar.
Krajem ove nedelje, Brisel bi trebalo da razmotri uslove za odobravanje 22 milijardi dolara pomoći što je jednako jednogodišnjem bruto proizvodu te ostrvske zemlje.
Kipar čini veoma mali deo ekonomije 17-člane evrozone, ali već šest uzastopnih kvartala beleži negativnu stopu rasta. Mogući stečaj Kipra mogao bi da ugrozi stabilnost ukupne evrozone.
Ukoliko finansijska injekcija bude odobrena, biće to peta finansijska intervencija u evrozoni, posle dva paketa odobrena Grčkoj i dva pojedinačna finansijska aranžmana odobrena Irskoj i Protugalu. Veći deo tih sredstava poslužio bi za refinansiranje kiparskih banaka, koje su akumulirale milijarde dolara gubitaka, uglavnom zbog nenaplativih kredita odobrenih u susednoj Grčkoj.
Uslovi za finansijsku pomoć Kipru još nisu objavljeni. U međuvremenu, kiparski zvaničnici su nagovestili mogućnost povećanja sadašnjeg, relativno niskog oporezivanja privrednih preduzeća. Međutim, novoizabrani konzervativni predsednik Kipra, Nikos Anastasijades, odbacio je mogućnost nazvavši je nametanjem novih gubitaka bankarskim ulagačima.
Krajem ove nedelje, Brisel bi trebalo da razmotri uslove za odobravanje 22 milijardi dolara pomoći što je jednako jednogodišnjem bruto proizvodu te ostrvske zemlje.
Kipar čini veoma mali deo ekonomije 17-člane evrozone, ali već šest uzastopnih kvartala beleži negativnu stopu rasta. Mogući stečaj Kipra mogao bi da ugrozi stabilnost ukupne evrozone.
Ukoliko finansijska injekcija bude odobrena, biće to peta finansijska intervencija u evrozoni, posle dva paketa odobrena Grčkoj i dva pojedinačna finansijska aranžmana odobrena Irskoj i Protugalu. Veći deo tih sredstava poslužio bi za refinansiranje kiparskih banaka, koje su akumulirale milijarde dolara gubitaka, uglavnom zbog nenaplativih kredita odobrenih u susednoj Grčkoj.
Uslovi za finansijsku pomoć Kipru još nisu objavljeni. U međuvremenu, kiparski zvaničnici su nagovestili mogućnost povećanja sadašnjeg, relativno niskog oporezivanja privrednih preduzeća. Međutim, novoizabrani konzervativni predsednik Kipra, Nikos Anastasijades, odbacio je mogućnost nazvavši je nametanjem novih gubitaka bankarskim ulagačima.