Linkovi

MMF: Kritična faza dužničke krize u Evropi

  • Glas Amerike

MMF tvrdi da u evrozoni postoje "ozbiljni negativni rizici", koji bi mogli da imaju i regionalne i globalne posledice.

Međunarodni monetarni fond smatra da je dužnička kriza evrozone ušla u "kritičnu fazu" i da evropski lideri moraju što pre da postignu veće finansijsko jedinstvo.

Izvršni odbor MMF-a saopštio je da monetarna unija 17 zemalja mora da osnuje sveobuhvatnu bankarsku uniju, koja će garantovati uloge i sprovoditi centralnu finansijsku kontrolu. Organizacija sa sedištem u Vašingtonu tvrdi da u evrozoni postoje "ozbiljni negativni rizici", koji bi mogli da imaju i regionalne i globalne posledice. Fond navodi da investitori favorizuju finansijski stabilnije zemlje na severu kontinenta, naušrb onih na jugu, opterećenih dugovima, poput Grčke i Španije.

U međuvremenu, iz Španije stižu nove negativne vesti, s obzirom da se broj loših zajmova u toj zemlji povećao 14. mesec zaredom. Premijer Marijano Rahoj izjavio je u parlamentu da njegove mera štednje u iznosu od 80 milijardi dolara neće odmah doprineti ekonomskom rastu, dodajući da za zemlju nema dobrih ekonomskih odluka, već samo "izbora između loših i još lošijih".

U Grčkoj, politički lideri tri stranke koje su formirale koalicionu vladu rade na sporazumu kako da uvedu mere štednje u iznosu od 14 milijardi dolara, kako bi Atina mogla da dobije sledeću ratu međunarodne pomoći. Lider Demokratske levice Focis Kuvelis rekao je da će reforme koje su obećane međunardonim kreditorima biti sprovedene.

Negativna kamata za nemačke obveznice

A na evropskom tržištu obveznica danas je bio istorijski dan. Nemačka je putem aukcije pozajmila više od četiri milijarde evra na dve godine i tu ne bi bilo ničeg neobičnog, da kamata koju je Berlin platio nije bila - negativna. Tačnije, minus 0,06 odsto, što u suštini znači da investitori koji pozajmljuju novac nemačkoj u stvari plaćaju tu privilegiju, što je po prvi put da se tako nešto dogodilo od osnivanja evrozone, mada ne i prvi slučaj da je kamata bila negativna.

Još nekoliko zemalja evrozone je u dobroj situaciji kada je reč o prodaji državnih obveznica, ali situacija u Italiji, koja plaća četri odsto na dve godine, ili Španiji i Portugalu, koji plaćaju pet procenata, nije baš sjajna.

Pa opet, u poređenju sa Irskom i Grčkom, i oni su dobrostojeći, jer Atina i Dablin ne mogu ni da se nađu na tržištu, s obzirom da niko ni pod kojim uslovima ne želi da im pozajmi novac.
XS
SM
MD
LG