Španski premijer Marijano Rahoj upozorio je da vlada - s obzirom na sve veće ekonomske nevolje – neće moći još dugo da izdrži visoke cene pozajmica. Rahoj je danas rekao u parlamentu da evropski lideri na dvodnevnom samitu koji počinje sutra u Briselu treba da prihvate čvrste bankovne i fiskalne obaveze. On je objasnio da će od lidera država evrozone zatražiti da paket pomoći u iznosu od 125 milijardi dolara pošalju direktno španskim bankama, a ne Španskoj vladi kao što je predviđeno, kako vlada ne bi bila odgovorna za vraćanje pozajmica.
Rahoj je naglasio da Španija „prolazi kroz veoma tešku ekonomsku situaciju“. Španska centralna banka je saopštila da se ekonomija zemlje proteklih meseci smanjuje brže nego u prvom tromesečju, kada se smanjila za 0,3 odsto. On je rekao da je Španiji, Italiji i drugim zemljama opterećenim dugovima, potrebno da lideri evrozone upute jasnu poruku međunarodnim finansijskim tržištima „da je evro tu i da će opstati“.
Cena španskog zaduživanja je proteklih dana dostigla kamatnu stopu od gotovo 7 odsto na državni dug, što znači da je dostigla nivo na kojem su Grčka, Irska i Portugal bili primorani da obezbede međunarodnu pomoć. Brojni evropski lideri za to vreme vrše pritisak na Nemačku, vodeću ekonomiju evrozone, da više doprinese ublažavanju finansijskih nevolja ekonomski slabijih vlada.
Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel je danas u parlamentu rekla da Nemačka ne može da uradi mnogo više i da oštre mere štednje ostaju ključ za poboljšanje državnih finansija:
„Očekujem žučnu raspravu u Briselu i još jednomće sve oči – ili bar mnoge – biti uperene u Nemačku. Ali ja danas i ovde ponavljam ono što sam rekla u ovom parlamentu i 14. juna: Nemačka jeste mašina za rast i stabilizaciono sidro Evrope. Ali čak i moć Nemačke nije neograničena. Ne smemo previše da prenagremo nemačku snagu.“
Neki lideri evrozone traže uvođenje zajedničkih obveznica, za koje će garantovati ceo monetarni blok. Ali Angela Merkel se tome energično protivi, jer bi se time verovatno povećala cena nemačkih pozajmica.
„Osim činjenice da su evro obveznice i evro hartije i slično, protivustavne u Nemačkoj, smatram da su one ekonomski pogrešne i kontraproduktivne.“
U međuvremenu, ministri finansija država evrozone ističu da paket pomoći Kipru, jednoj od najmanjih ekonomija evrozone, „izgleda da je opravdan“. Kiparske banke su u nevolji zbog investiranja u slabu grčku ekonomiju, ali kiparski zvaničnci tek treba da odrede kolika suma im je potrebna. Međunarodni monetarni fond je saopštio da je Kipar zatražio pomoć i od te finansijske institucije.
Rahoj je naglasio da Španija „prolazi kroz veoma tešku ekonomsku situaciju“. Španska centralna banka je saopštila da se ekonomija zemlje proteklih meseci smanjuje brže nego u prvom tromesečju, kada se smanjila za 0,3 odsto. On je rekao da je Španiji, Italiji i drugim zemljama opterećenim dugovima, potrebno da lideri evrozone upute jasnu poruku međunarodnim finansijskim tržištima „da je evro tu i da će opstati“.
Cena španskog zaduživanja je proteklih dana dostigla kamatnu stopu od gotovo 7 odsto na državni dug, što znači da je dostigla nivo na kojem su Grčka, Irska i Portugal bili primorani da obezbede međunarodnu pomoć. Brojni evropski lideri za to vreme vrše pritisak na Nemačku, vodeću ekonomiju evrozone, da više doprinese ublažavanju finansijskih nevolja ekonomski slabijih vlada.
Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel je danas u parlamentu rekla da Nemačka ne može da uradi mnogo više i da oštre mere štednje ostaju ključ za poboljšanje državnih finansija:
„Očekujem žučnu raspravu u Briselu i još jednomće sve oči – ili bar mnoge – biti uperene u Nemačku. Ali ja danas i ovde ponavljam ono što sam rekla u ovom parlamentu i 14. juna: Nemačka jeste mašina za rast i stabilizaciono sidro Evrope. Ali čak i moć Nemačke nije neograničena. Ne smemo previše da prenagremo nemačku snagu.“
Neki lideri evrozone traže uvođenje zajedničkih obveznica, za koje će garantovati ceo monetarni blok. Ali Angela Merkel se tome energično protivi, jer bi se time verovatno povećala cena nemačkih pozajmica.
„Osim činjenice da su evro obveznice i evro hartije i slično, protivustavne u Nemačkoj, smatram da su one ekonomski pogrešne i kontraproduktivne.“
U međuvremenu, ministri finansija država evrozone ističu da paket pomoći Kipru, jednoj od najmanjih ekonomija evrozone, „izgleda da je opravdan“. Kiparske banke su u nevolji zbog investiranja u slabu grčku ekonomiju, ali kiparski zvaničnci tek treba da odrede kolika suma im je potrebna. Međunarodni monetarni fond je saopštio da je Kipar zatražio pomoć i od te finansijske institucije.
