Linkovi

Rast indeksa na evropskim berzama

  • Vesti Amerike

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačlka kancelarka Angela Merkel

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačlka kancelarka Angela Merkel

Francuska i Nemačka obećavaju „globalni, trajni i brz odgovor“ na evropsku dužničku krizu. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, juče su u Berlinu razgovarali o sprečavanju uticaja dužničke krize na pogoršanje položaja evropskih banaka. Vrednosti indeksa na evropskim berzama su se jutros povećale, pozitivno reagujući na obećanje nemačkih i francuskih lidera da će do kraja meseca obelodaniti nove mere za rešavanje dužničke krize u eurozoni.

Evropski indeksi su se na početku radnog dana povećali u nadi da će plan francuskih i nemačkih lidera za rešavanje dužničke krize u eurozoni obuhvatiti i dokapitalizaciju banaka. Bez obzira što Angela Merkel i Nikola Sarkozi nisu izneli mnogo detalja, investotori su zadovooljni i obećanjem. Trgovac na berzi u Frankfurtu, Fidel Helmer, kaže da su tržišta osetila olakšanje kada je saopšteno da će Francuska i Belgija da spasavaju banku „Deksija“.

„Dobra današnja vest je da će država da pritekne u pomoć banci ‘Deksija’, što rešava bar jedan problem. To je ipak daleko od nekog velikog uspeha. Sve više i šire se očekuje dužničko razračunavanje u Grčkoj. To će ponovo imati negativan uticaj i evropske banke - što ne mora da se odnosi i na nemačke banke - mogle bi da dožive nevolje.“

Merkelova i Sarkozi su juče u Berlinu razgovarali o dužničkoj krizi. Oni su izjavili da razrađuju održiv odgovor na grčke probleme i da će da ubrzaju ekonomsku koordinaciju do samita Grupe 20 početkom novembra. Patrik Armstrong, partner u firmi „Armstrong investment“, kaže da je dogovor možda umirio tržišta, ali da to neće biti dugoročno.

„Rekao bih da je ovo što oni rade promena naglaska od činjenja svega da se izbegne kašnjenje, do dovođenja banaka u položaj u kojem mogu da prežive zakašnjenje i ne prenesu probleme na ostale banke u sistemu. Mislim da im to daje mnogo veću kontrolu, jer oni praktično ne mogu da kontrolišu da li će Grčka da ispuni postavljene ciljeve.“

A grčki problemi su daleko od prevazilaženja. Štrajkovi i protesti se nastavljaju, dok zvaničnici iz trojke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Evropske centralne banke, pregovaraju sa Grčkom vladom o narednoj tranši zajma. Indeksi Grčke banke su u jednom trenutku pali za 12 odsto, pre nego što je Grčka centralna banka aktivirala svoj fond za spasavanje da bi spasla banku „Proton“.

Ta manja banka je pod istragom zbog mogućeg kršenja zakona o pranju novca. To je prva banka koja je zatražila pomoć od Fonda za finansijsku stabilizaciju, koji je uspostavljen da bi se pomoglo grčkim finansijskim institucijama da prežive dužničku krizu. Mada analitičari kažu da je banka „Proton“ sama sebi stvorila probleme, odnosno da oni nusu povezani sa dužničkom krizom.

XS
SM
MD
LG