Lideri Evropske unije na današnjem sastanku u Briselu razmatrali su novu strategiju za smanjenje vladine prekomerne potrošnje kako bi se ublažila strahovanja u svetu zbog evropske dužničke krize. Oni su postigli načelni dogovor o pojačavanju nadzora finansijskih institucija i uvodjenju strožijih kazni za nedisciplinovane članice.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je da će idućeg meseca biti objavljeni rezultati „testova opterećenja“ banaka, kako bi se investitorima otkrilo gde leži potencijalni rizik.
Evro je u najvećoj krizi u proteklih 11 godina, a na vrhu dnevnog reda evropskog samita bili su predlozi da se pojača budžetska disciplina i uvede koordinacija ekonomske politike – odnosno uspostavi takozvana „ekonomska vlada“. Ta rasprava još nije dobila razrešenje, jer neke članice smatraju da ekonomska vlada treba da se odnosi samo na članice evro-zone, a neke, kao što je Nemačka, da treba da budu obuhvaćene sve članice Unije.
U centru pažnje bilo je i finansijsko stanje Španije, koja se suočava sa sve većim dugovima i nezaposlenošću. Španija je pristala da objavi rezultate takozvanog „testa opterećenja“ svojih banaka, a isto su obećale i ostale članice EU. Tim testom se meri likvidnost pojedinačnih banaka, i investitorima nudi maksimalna transparentnost u vreme ekonomske krize.
Evropski lideri kažu da ne planiraju paket za spasavanje španske ekonomije, kao što je bio slučaj sa Grčkom, kojoj je, u saradnji sa Medjunarodnim monetarnim fondom, bila odobrena hitna pomoć u iznosu od 145 milijardi dolara.
„Naš slučaj, slučaj Grčke je jasno ukazao na potrebu za usaglašenijom, i proaktivnom politikom, ekonomskom politikom Evropske unije“, navodi grčki premijer Jorgos Papandreu.
Evropske zemlje ranije su se dogovorile o izdvajanju 500 milijardi evra za fond u slučaju finansijske krize u nekoj od članica evrozone. Uprkos razuveravanjima iz Madrida, postojao je strah da će Španija slediti primer Grčke, i tražiti finansijsku pomoć. No, Španija najavljuje budžetske uštede i nepopularne reforme kako bi se izbegao grčki scenario. U medjuvremenu, evropski i stručnjaci MMF-a, javljaju da je Grčka preduzela reforme u cilju smanjivanja svojih dugovanja, što je njena obaveza u skladu sa odredbama paketa pomoći.
Nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu je istakla da je dobila podršku Francuske za napore da se obnovi stabilnost zajedničke valute.
„Pripremamo se za sastanke G20 i G8 tako da nastupimo sa jedinstvenim evropskim stavom. To uključuje dažbine za banke i oporezivanje finansijskih tržišta. Nemačka i Francuska žele da oni koji su izazvali krizu – plate za nju“, istakla je Merkelova.
Na samitu u Briselu, lideri EU takodje su razmotrili novu 10-godišnju strategiju zapošljavanja i ekonomskog rasta, prema nacrtu Evropske komisije, nazvanu „Evropa 2020“.