Linkovi

EU kriza preti arapskom proleću

  • Al Pesin

Posle arapskog proleća, nove vlade u bliskoistočnim zemljama osetiće posledice evropske finansijske krize

Posle arapskog proleća, nove vlade u bliskoistočnim zemljama osetiće posledice evropske finansijske krize

Nove vlade koje su došle na vlast zahvaljujući arapskom proleću, a koje pokušavaju da obezbede svom narodu ekonomski napredak, gledaju u Evropu kao potencijalno tržište i davaoca humanitarne pomoći. Međutim, ekonomske nevolje kontinenta, mogle bi arapskim vladama da otežaju ostvarenje takvih ciljeva.

Narodna revolucija u Egiptu i revolucije u Tunisu i Libiji, obećavaju demokratiju i prestanak ugnjetavanja. One su takođe oslobodile potisnutu žudnju za napretkom, cilljem koji velikim delom zavisi od međunarodnih tržišta i investitora.

"To će zavisiti od dubine njihovih džepova, ili od toga koliko duboko zavuku ruke u džep i promešaju prihode i pomoć tim tržištima, koja su prošla kroz veliko komešanje – u Libiji, Tunisu, Egiptu. Naravno, to će zavisiti od sveukupne sposobnosti takvih tržišta da se oporave", kaže Entoni Skiner, analitičar rizika u kompaniji "Meplkroft".

Profesor u Londonskoj školi za ekonomiju, Ijen Beg, kaže da će evropski ekonomski problemi drugačije da se osete u različitim zemljama arapskog proleća.

"Mislim da treba da gledamo na pojedinačne zemlje u arapskom svetu, jer se one međusobno veoma razlikuju. Libija je zemlja bogata naftom i premda će joj biti potrebno određeno vreme da ponovo počne da joj pritiče prihod od nafte, Libija će imati koristi od prekida izolacije. Mnogo teže je Egiptu, koji ima vrlo veliko stanovništvo i manje neposrednih izvoznih potencijala", smatra Beg.

Libijski biznismen Salem al-Majar kaže da će za njegovu zemlju isto tako biti važna potražnja, posebno na putu ka reorganizaciji ekonomije, koja je pretežno naftno orjentisana.

"Tokom proteklih 40 godina, nafta je bila okosnica ekonomije, tako da je sada krajnje vreme da se razmišlja o reorganizaciji i liberalizaciji ekonomije. Turizam...imamo pet lokaliteta na UNESKO-voj listi svetske baštine u Libiji. Zemlja je divna. Imamo more, arheologiju, Saharu, sve na međusobnoj udaljenosti od 20 – 25 kilometara", priča al-Majar.

Tunis već dugo koristi prednosti svog položaja da zaradi novac od turista, pretežno iz Evrope. Ali se to ove godine naglo smanjilo, posle prvog bunta u arapskom proleću u decembru i januaru, i tek sada počinje da se vraća.

Ipak, sadašnja kriza preti, mada Ijen Beg kaže da će se možda ispostaviti da je 2011. bila najgora godina evropske ekonomske krize.

"Uz svega nekoliko izuzetaka, u evropskim zemljama se očekuje rast do kraja ove godine i svakako u 2012. Tako da one i dalje predstavljaju potencijalno tržište za arapske zemlje. Ako bi se to pretvorilo u znatnu recesiju, onda bih počeo da brinem. Ali mislim da neće", optimističan je Beg.

I Entoni Skiner kaže da bi evropski investitori uskoro mogli da uvide da su bliskoistiočne zemlje privlačnije.

"U smislu transparentnosti. U smislu tamošnjih potencijalnih prelazaka na liberalnije demokratske sisteme, a sve je to naravno dobro predskazanje za zemlje o kojima se radi", kaže Skiner.

Radost i optimizam arapskih revolucija će biti praćen trezvenijiom stvarnošću zemalja u razvoju u globalnoj ekonomskoj krizi. Eksperti kažu da nove arapske vlade sada treba da ispune svoja politička obećanja i budu ekonomski inovativne, uz nadu da njihova glavna tržišta i donatori neće da bankrotiraju.

XS
SM
MD
LG