Linkovi

EU: Da li će doći do juriša na banke?

  • Dominik Lori

Da li će evropske štediše biti strpljive i zadržati novac u bankama tokom dužničke krize?

Centralna evropska banka je zatražila od finansijskih institucija širom Evrope da stanu iza svojih ugroženih kolega u Grčkoj, Španiji i drugim zemljama zahvaćenim dužničkom krizom. Banke imaju i podsticaj da podrže svoje rivale.

Stotine grčkih hotelskih radnika u Atini štrajkuju. Oni su nezadovoljni planovima na osnovu kojih bi primanja mogla da im se smanje do 40 odsto. Među njima je i Kukos Panajotis:

Svakodnevni život nam je već haotičan. Ova štednja će u potpunosti da nas uništi. Zapamtite da 70 odsto radnika u našem sektoru radi pet meseci godišnje, a treba da izdržava porodicu do kraja godine.“

Grčka se održava na površini pomoću međunarodnih pozajmica. Za uzvrat, Grci moraju da izdrže oštra smanjenja troškova i povećanje poreza. Ako Grci na predstojećim izborima odluče da oštra štednja nije vredna truda, zemlja će možda morati da se odrekne eura. Štednja bi u tom slučaju bila konvertovana u staru valutu, drahmu, koja će vrlo verovatno imati mnogo manju vrednost. Zbog toga neki Grci podižu novac iz banaka i obično ga prenose u inostranstvo. Tokom protekle dve godine, povučena je gotovo trećina bankovnih uloga.

U Španiji, koja takođe nosi veliko dužničko breme, povlačenje ušteda je nešto manje dramatično – manje od 5 odsto uloga tokom protekle godine. Ali ako se to poveća, posledice će biti višestruko uvećane, jer su španske banke mnogo veće od grčkih.
Španija tek sada, četiri godine od početka finansijske krize, počinje da se miri sa slabostima svojih banaka. Ova banka je prošle nedelje tražila pomoć u iznosu od 23 milijarde dolara. Španski premijer je pokušao da uveri tržišta da je sve stabilno.
Ali vrednost deonica „Bankije“ je naglo pala. Finansijski analitičar Enrike Kemada kaže da je poverenje u bankarski sistem veoma malo:

„Obični ljudi i investitori ne veruju da će Španija biti u stanju da ispuni obećanja u pogledu smanjenja deficita, jer su investitori videli da je Španija rekla da će pokriti deficit od 6 odsto, pa je to onda bilo 8,5 odsto i naposletku 8,9 odsto.“

Kris Robak, iz londonske Poslovne škole „Kas“, kaže da manjak poverenja znači da bi uskoro mogao da nastupi trenutak kada će korisnici banaka u zemljama eurozone sa zdravijom klimom da presele svoje fondove drugde:

Ako vide da se zaraza u tim zemljama pretvara u paniku, zapitaće se da li bi to moglo da se dogodi i u njihovoj zemlji. Postaviće sebi pitanje rizika. I ako zaključe da je opasnost da se obruši cela kuća od karata velika, moguće je da se racionalno reagovanje odmah pretvori u emocionalno.“

Kamatne stope u eurozoni teško da su ikada bile niže. Što duže ostanu na tom nivou, veći broj štediša bi mogao da zaključi da mršav dobitak nije vredan rizika... i prebaci svoj novac negde drugde.
XS
SM
MD
LG