Linkovi

EU: Strepnje o budućnosti evra

  • Henri Ridžvel

Sukob demonstranata i policije u Atini, 28. jun 2011.

Sukob demonstranata i policije u Atini, 28. jun 2011.

Od Skandinavije do mediteranske obale na jugu Evrope, šire se strepnje za budućnost evropske valute i same Evropske unije. Grčka dužnička kriza je uzdrmala Evropsku uniju, ali njeni lideri tvrde da će i organizacija i njena valuta da se održe. Ipak, najveća opasnost za Evropu bi mogla da se pojavi van Grčke.

Na atinskom Trgu Sintagma, gnev je pomešan sa malodušnošću. Uprkos masovnim protestima tokom protekle nedelje, grčki Parlament je usvojio smanjenje troškova za 40 milijardi dolara, koje su zahtevali Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Na ulici, narod je i dalje prkosan.

Narod i radnici će se boriti na ulicama da se ove mere ukinu, mere koje uništavaju radnička prava i upropašćuju nam život, u saglasju sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom,“ kaže učitelj Janis Anagnostaras.

U Atini i širom Evrope, govorka se da će svima biti bolje ako Grčka potpuno napusti i evro i Evropsku uniju. Međutim, Filip Vajt, analitičar iz Centra za evropsku reformu, misli drugačije:

„Grčka ne bi mogla da napusti eurozonu, pre nego što najpre izvrši udar na svoj bankarski sistem. Drugo, to ne bi obnovilo kreditnu održivost Grčke. Treće, odseklo bi Grčku od potencijalno vitalnih linija pomoći.“

Političari iz Evropske unije koji se protive spasavanju Grčke – i evropskoj integraciji uopšte – zapanjujuće jasno obrazlažu svoje gledište.

„Evro neće moći da opstane u svom sadašnjem obliku. Siguran sam da ćemo videti kako pojedine zemlje otpadaju. To za nekoliko godina može da postane zona velike nemačke marke. To je sasvim moguće,“ kaže Najdžel Faradž, iz Britanske nezavisne stranke.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuj smatra da oni koji predviđaju propast nisu u pravu:

„Po mom mišljenju, stanje u Uniji nije toliko loše, bez obzira što raspoloženje nije tako dobro. Međutim, raspoloženje je sada mnogo bolje, posle pozitivnog glasanja u grčkom Parlamentu. Dame i gospodo, politička hrabrost još postoji.“

Ta hrabrost će biti dovedena do same granice, ako se dužnička kriza proširi izvan Grčke. Španija je četvrta najveća ekonomija eurozone, ali je pritiska veliki dug i nezaposlenost od 20 odsto. Finansijska kriza je desetkovala građevinski sektor, podseća Filip Vajt, iz Centra za evropsku reformu:

„Grčka ne bi mogla da napusti evrozonu, a da ne izazove epidemiju i znak pitanja nad daljim članstvom drugih zemalja koje su potencijalno u teškoćama.“

Moguće je da se priča o zemljama koje napuštaju Evropsku uniju, ali je Unija ove nedelje pripremila dobrodošlicu svojoj najnovijoj članici, s obzirom da je Hrvatska privela kraju razgovore o pristupanju. Analitičari kažu da uprkos krizi evra, prednosti koje predstavlja članstvo u Evropskoj uniji i dalje premašuju opasnosti sa kojima se suočavaju mnoge zemlje u Evropi.

XS
SM
MD
LG