Pred sutrašnji početak odlučujućeg dvodnevnog summita Evropske unije i Turske, koji bi trebalo da postavi osnove konačne kontrole migrantske krize, prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timerman ponovio je odlučnost Brisela da novi pristup krizi obezbedi human odnos prema onima kojima je pomoć neophodna. U tom poslu, pomoć Turske je ključna, kaže Timerman, koji je uveren u uspeh susreta sa zvaničnicima iz Ankare.
Od nedavnog samita sa Turskom 7. marta, u Briselu sa nestrpljenjem iščekuju sutrašnju završnicu dogovora koji bi trebalo da okonča migrantsku stihiju i prekine mrežu krijumčara ljudima.
Prije toga, treba hitno pomoći Grčkoj, gdje su, zbog blokade "Balkanske rute" blokirane hiljade migranata.
"EU treba da pomogne Grčkoj u prilagodjavanju "vrućih tačaka", povećanju prijemnih kapaciteta na grčkim ostvrvima, kao i u transportnim sredstvima. Jasno je takodje da moramo da djelujemo hitno, jer nam to govori iskustvo. Kao Evropljani, ne smijemo i nećemo da okrenemo ledja onima kojima treba zaštita. Ljudi traže zaštitu od rata i progona i naša moralna obaveza je da im pomognemo, to je i naša zakonska obaveza. I to ćemo i da učinimo, u skladu sa našim medjunarodnim obavezama", poručio je Timerman.
Timerman, kao i ostali u evropskim institucijama, vjeruje da je ključ u mogućem sutrašnjem dogovoru sa Ankarom.
"Kada se zaustave ilegalni prelasci izmedju Turske i EU, ili barem smanje u intenzitetu, tada će se i aktivirati šema dobrovoljnog humanitarnog prijema od strane evropskih članica. Moramo da nastavimo sa našom zajedničkom odgovornošću i moramo da nastavimo da pomažemo izbjeglicama u Turskoj. Već je počeo transfer dogovorenih tri milijarde evra za pomoć Sirijcima u Turskoj, da se poprave uslovi njihovog života, da imaju bolju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Moramo da nastavimo da radimo sa našim turskim partnerima i državama članicama kako bi smo osigurali brzo i efikasno djelovanje", kaže Timerman.
Sa druge strane, iz Evropskog parlamenta poručuju da se pravila azila u EU moraju iz temelja mijenjati. S tim u vezi, predlažu formiranje zajedničkog evropskog centra, gdje bi dolazili svi zahtjevi za azil i odlučivalo se o bundućem domu azilanta, uz moguće nove kvote za sve evropske članice.
U svakom slučaju, migrantska kriza je pokazala da dosadašnji evropski mehanizmi bavljenja ovim pitanjem više ne funkcionišu i da hitno treba tražiti nove načine pružanja pomoći onima kojima je neophodna, a sutrašnji samit se vidi kao možda posljednja prilika za to.