Linkovi

EU traži alternativne izvore energije

  • Henri Ridžvel
  • Glas Amerike

Odluka Rusija da pripoji Krim povećala je odlučnost Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa i nafte

Lideri Evropske unije sasglasili su se da ubrzaju potragu za bezbjednijim izvorima energije. Evropa kupuje oko 30 odsto gasa iz Rusije i mnogi zvaničnici Evropske unije strahuju da to Moskvi daje preveliku uticaj.

Evropska unija postigla je napredak u pogledu energetske bezbjednosti nakon kriza sa sa gasom 2006. i 2009, kada su sporovi Kijeva i Moskve povodom neplaćenih računa doveli do poremećaja izvoza u zapadnu Evropu. Brisel međutim još nije uspio da smanji ruski udio u evropskim energetskim zalihama.

“Danas šaljemo jasnu poruku da Evropa ubrzava napore da smanji energetsku zavisnost, naročito od Rusije, i to poboljšanjem energetske efikasnosti, diversifikacijom izvora snabdijevanja do Evrope i unutar njenih granica i širenjem izvora energije, naročito obnovljivih”, poručio je predsjednik Evropskog savjeta Herman van Rompuj.

Evropska unija nada se da bi dugoročni odgovor na rešavanje problema zavisnosti od ruskog gasa mogao da se nađe ovdje – u sjevernoameričkim rezervama škriljca. Sjedinjene Države su trenutno najveći svjetski proizvođač prirodnog gasa i Evropa želi da Amerika počne da ga transportuje preko Atlantika kao tečni prirodni gas odnosno TPG.

“Mnogi smatraju da bi eventualna odluka Sjedinjenih Država da izvozi gas dobijen ‘frekingom’, za šta im je potrebna infrastruktura, mogla da bude osnova za stvaranje različitih izvora energije”, rekla je njemačka kancelarka Angela Merkel.

Analitičari pak ukazuju na veliki broj prepreka. Tečni prirodni gas bi zbog troškova transporta bio skuplji od ruskog. Protivnici te ideje u Sjedinjenim Državama kažu da ne bi trebalo izvoziti jeftini gas iz škriljaca, zato što on čini Ameriku konkurentnijom. Diversifikacija energetskih izvora je ipak ključna za promjenu evropskog geopolitičkog odnosa sa Rusijom, kaže profesor Gradskog univerziteta u Londonu - Alen Rajli.

"Stvaranje jedinostvenog tržišta gasa, uvoz prirodnog tečnog gasa iz Katara, možda i američkog u narednih nekoliko godina, prebacivanje na ugalj. Sada postoji velika korist od američkog uglja, kojeg je u Sjedinjenim Državama zamijenio gas iz škriljaca. Postoji mnogo opcija”.

Ian Bond iz organizacije Centar za evropske reforme se slaže.

"Treba razmotriti ostale izvore poput Katara i Alžira, odnosno izvore tečnog prirodnog gasa. I možda bi, dugoročnije gledano, trebalo ubijediti Njemce da ponovo aktiviraju nuklearne elektrane, što bi značajno smanjilo potražnju za ruskim gasom”.

Grčka je prošlog juna potpisala sporazum o izgradnji gasovoda, kojim bi se dopremao gas iz Azerbejdžana do Evropske unije, što predstavlja direktnu alternativu uvozu iz Rusije. Transjadranski gasovod odnosno TAP neće međutim biti operativan do 2019. godine. Evropa, zbog niza alternativa, ima prednost, smatra Ian Bond.

"Rusija je veoma zavisna od prihoda na prodaju gasa Evropi. Najmanje polovinu nacionalnog budžeta čini profit od prodaje ugljovodonika Evropi. Tačno je da bi se zimi Evropa smrzla prije nego što bi Gasprom bankrotirao, ali ljeti kontinent ima više uticaja”.

Mnogi analitičari međutim upozoravaju da je cijena ipak odlučujući faktor za većinu evropskih kupaca gasa. A Rusija i dalje nudi najefitniji izvor energije – čak i dok Evropa kritikuje politiku njenih vlasti.
XS
SM
MD
LG