Zvanični Brisel sa izuzetnom pažnjom prati zbivanja u Libiji i Tripoliju. Tim povodom su odmor prekinuli i članovi Političko-bezbednosnog komiteta EU, kao i visoka predstavnica Ketrin Ešton te su zajednički razmatrali prilike u toj zemlji i, posebno, da li bi EU mogla da pomogne da Libija što pre postane stabilna i demokratska.
Pre svega, nepohodno je da se okonča rat, pukovnik Gadafi konačno preda vlast i okonča krvoproliće, stav je evropskih zvaničnika, koji se danas već okreću Libiji sutrašnjice, a njenim stanovnicima će, pre svega, biti potrebna sigurna i stabilna zemlja, jedan je od zaključaka vanrednog sastanka Političko-bezbjednosnog komiteta EU, kojem je predsjedavala visoka predstavnica Kterin Ešton:
“Sada je ključno da se Libijci osećaju sigurni u svojoj zemlji. I ekonomija je takodje veoma značajno i važno pitanje. Jedan od razloga za vanredni skup Političko-bezbednosnog komiteta je bilo oslobadjanje libijskih finansijskih sredstava i uklanjanje sankcija Saveta bezbednosti UN. Evropska unija želi da bude u stanju da odgovori na pravi način i efikasno što znači delovati brzo i potencijale i sredstva staviti na raspolaganje privremenim vlastima.”
Postavlja se i pitanje - da li zvanični Brisel ima planove za eventualno slanje civilne misije u Libiju? Iz stavova zvaničnika proizlazi da takvi planovi postoje, ali da se bar za sada, želi čuti šta i kako u libiji planiraju UN? Ipak, stav je prvih ljudi evropske bezbjednosti je da je prva stvar koja se mora desiti u Libiji je odlazak Gadafija sa političke scene:
“Pre svega, pukovnik Gadafi mora da napusti vlast, prizna volju libijskog naroda i da se skloni. Niko ne dovodi u pitanje činjenicu da, kada je reč o civilnoj misiji, UN treba da imaju ključnu ulogu. Mora se sa Libijcima videti šta su njihove ielje, uz podršku i savete suseda I regiona. Evropa, sa svoje strane, mora biti spremna da pomogne, pod vodjstvom UN I slušajući libijske želje. Preko toga, kada vreme konflikta zameni vreme izgradnje demokratije, tada će EU biti u stanju da pomogne na razlilite načine,” ukazuje Ketrin Ešton.
Do tada, Brisel šalje humanitarnu pomoć, koja je, kako se navodi, dostigla vrijednost od oko 80 milione eura. Uz ovo, oko 10 miliona eura je odvojeno za pomoch nakon ssto se luka Triipolija otvori za prijem hunmaniranih possiljki- ccekajunchi taj trenutak, humanitarna roba, posebno medicinski material i lekovi, prebačeni su na istok Libije u područja koja su pod kontrolom pobunjenika.
EU razmatra dalje korake u Libiji
