Linkovi

EU u borbi protiv nezaposlenosti mladih

  • Henri Ridžvel

Protest mladih Evropljana zbog sve većeg broja nezaposlenih, Berlin, 3. jul 2013.

Protest mladih Evropljana zbog sve većeg broja nezaposlenih, Berlin, 3. jul 2013.

Kako se u Evropskoj uniji povećava broj nezaposlenih ljudi mlađih od 25 godina, zvaničnici oformili fond u vrednosti od više miliona dolara za rešenje tog problema.

Evropska Unija složila se oko stvaranja fonda vrednog više miliona dolara namenjenog rešavanju krize nezaposlenosti mladih, koja je dovela do upozorenja o izgubljenoj generaciji. Iako Unija prolazi kroz ekonomsku krizu, njen plan za proširenje se nastavlja, sa Srbijom koja je dobila zeleno svetlo za početak formalnih pregovora o članstvu u narednim mesecima.

U Španiji i Grčkoj, nezaposlenost među onima koji imaju 25 godina je veća od 50 odsto. U Portugalu se svakodnevno formiraju redovi ispred konzulata Angole i Brazila, dok nezaposleni traže šansu u bivšim kolonijama svoje zemlje. To može da bude opasno, kaže Džon Springford iz Centra za evropsku reformu.

"Kada ljudi nemaju posao duže vreme, imaju tendenciju da izgube sposobnosti koje su imali, da izgube inicijativu, a takođe stavara se i socijalni problem, kao što je zloupotreba droge i alkohola koji mogu samo da im otežaju da se ponovo zaposle", objašnjava Springford.

Na sastanku u Briselu prošlog petka, lideri EU složili su se da potroše 7,8 milijardi dolara tokom naredne dve godine za rešenje problema nezaposlenosti mladih.

Znamo da je za reformu potrebno vreme i da rezultati neće biti trenutni. Zato se takođe usmeravamo na pokretanje akcije sa direktnim uticajem. Borba protiv nezaposlenosti mladih i lakši pristup evropskom kreditu", rekao je predsednik Evropskog saveta, Herman Van Rompej.

Trenutno je u Evropi nezaposleno oko 5,6 miliona mladih ljudi, a novac jednostavno neće biti dovoljan, kaže ekonomista Džon Springford:

“Govorimo o oko hiljadu evra, odnosno 1.300 dolara, po osobi. A, ono što znamo o nezaposlenosti mladih je činjenica da će, kada je opšta nezaposlenost visoka, nezaposlenost mladih biti još veća. Zato se ova vrsta problema bolje svrstava u makroekonomsku politiku nego u mikroekonomske mere.”

Evropski zvaničnici opisali su proteklu nedelju kao dobru za EU, nakon što je postignut sporazum o budžetu od oko 1.300 milijardi dolara za narednih 7 godina, što je okončalo višemesečnu raspravu među zemljama članicama. Inače, Hrvatska se pridružila Evropskoj Uniji 1. jula, dok su se lideri EU složili da počnu pristupne pregovore sa Srbijom, ne kasnije od januara sledeće godine. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je sporazum.

“Ovo je istorijski sporazum. Ne treba da zaboravimo šta se ne tako davno dogodilo u tom delu Evrope sa jednim od najnasilnijih ratova koje smo ikada videli. A, sada ćemo početi pregovore sa Srbijom", rekao je Barozo.

Najvažnija stvar za početak procesa pristupanja bila je spremnost vlade Srbije da pregovara, ističe Džejms Ker Lindzi sa Londonske škole za ekonomiju.

“Dogodila se ogromna promena na terenu tokom protekle godine od kako je izabrana nova vlada za koju su mnogi mislili da će biti korak unazad jer je imala nacionalističku reputaciju. Činjenica je međutim da je ta vlada načinila veliki broj poteza. A, najvažniji u odnosima sa Kosovom koji su bili veoma komplikovano pitanje od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine", kaže Lindzi.

U međuvremenu, Letonija je na prošlom sastanku dobila odobrenje za pristupanje evrozoni 1. januara 2014. godine, čime je postala 18. zemlja koja koristi zajedničku evropsku valutu.
XS
SM
MD
LG