Linkovi

Presudna godina za budućnost EU

  • Jela Defrančeski

Eksperti predviđaju da će izbori ove godine u Britaniji, Danskoj, Estoniji, Grčkoj, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj odlučiti da li Evropska unija može da opstane.

Mnogi analitičari smatraju da će 2015. biti presudna za budućnost Evropske unije, koja se nalazi pod sve većim udarom evropske ekstremne desnice, ali i ekstremne levice.

Sve doskoro, malo je ko slutio da će u Španiji ili Grčkoj stopa nezaposlenosti od 25 odsto trajati godinama. Još je manje bilo verovatno da bi ekstremne desničarske i nacionalističke partije ugrozile primat tradicionalnih stranaka koje su na vlasti od Drugog svetskog rata do danas. Niti je iko predvideo da bi šest i po decenija kasnije opstanak Evropske unije bio doveden u pitanje. Evropljani su sve više razočarani u Uniju koja ne uspeva da reši ekonomske, političke i socijalne probleme, koji traju već duže vremena, kaže Adriano Bosoni, analitičar STRATFOR-a.

„Evropska unija je građena sa ciljem da obezbedi trajan mir i prosperitet starog kontinenta. Unija još postiže prvo, ali sve manje ispunjava drugo. Vlade većine zemalja članica Unije su danas pod pritiskom da nacionalne prioritete stavljaju iznad odluka Brisela, koje su često antievropskog karaktera.“

Taj trend krenuo je po izbijanju globalne finansijske krize 2008, koja ni šest godina kasnije nije savladana širom Evrope. Bosoni, objašnjava:

„Proces koji je počeo kao finansijska kriza evoluirao je u krizu nezaposlenosti i bolnih mera štednje primenjenih, uglavnom nevoljno u prezaduženim zemljama evrozone. To je dovelo i do nepomirljivog jaza između birača i vladajućih političkih elita, kao i do jačanja partija koje su doskoro smatrane marginalnim. Dok su na udaru kritike, jer prihvataju i primenjuju restriktivnu politiku - propisanu u Briselu.“

Medju Evropljanima vlada uverenje da Nemačka, četvrta po veličini ekonomija u svetu, a najveća u Evropi, nameće sosptvena rešenja bez obzira na posledice, kaže Klajd Prestovic, osnivač i predsednik Instituta za ekonomsku strategiju.

Ukupna evropska ekonomija je na neki način germanizovana. Berlin preporučuje nemački model visoke štednje, skromne potrošnje, visokih investicija i visokog izvoza. Nemačka, koja jedina ima visoke suficite i stoga jedina može da pruži zajmove, jasno je predočila da nema nameru da finansira dugove prezaduženih članica, bez reorganizacije njihovih ekonomija.“

Dok su dugovi i mere štednje glavna tema na jugu Evrope, imigraciona politika Brisela preovladava u debatama na njenom severu, kaže Bosoni.

„Oni se protive dolasku azilanata i izbeglica iz Sirije i afričkih zemlja. Neki se protive čak dolasku imigranata iz bivših istočno-evropskih zemalja, kao što je to slučaj u Britaniji, Danskoj i Švedskoj. Kritikuju slobodu kretanja ljudi, jer ne žele konkurenciju jevtinije radne snage.“

Temelje Evropske unije podrivaju i secesionističke snage kao što su pokreti za nezavisnost Škotske od Britanije i Katalonije od Španije, kaže Prestovic. Međutim, po njemu najveća nevolja za Evropu je mogući uspešan referendum za izlazak Britanije iz Unije 2017.

„Sam premijer Dejvid Kameron predložio je referendum kako bi poboljšao šanse svoje stranke na parlamentarnim izborima iduće godine. U slučaju da dođe do toga da Britanci odluče da napuste blok, biće to na inicijativu lidera treće po važnosti zemlje u Evropskoj uniji.“

Prestovic i Bosoni upozoravaju da bi poraz Evropske unije - koja kolektivno predstavlja najveću ekonomiju na svetu - imao kobne posledice za međunarodni poredak u celini.

XS
SM
MD
LG