Australijska kompanija Karnegi vejv enerdži, iz Perta, kaže da bi neprestano talasanje okeana kraj južne obale Australije moglo da snabdeva strujom grad veličine Melburna.
Pomenuta kompanija razvija sopstvenu tehnologiju za korišćenje neprestane oscilacije vodene površine pod uticajem vetra.
Direktor firme, Majkl Otavijano, kaže da je reč o kompleksnom sistemu na principu pumpi za vodu.
„Karnegijeva Keto tehnologija počiva na podvodnim pumpama. Kretanje talasa gore-dole pokreće pumpe na morskom dnu koje cevima šalju vodu pod pritiskom u hidroelektrične turbine na obali, radi proizvodnje struje“, kaže Otavijano.
Plutača čije kretanje pokreće pumpu potopljena je odmah ispod površine okeana kako bi bila manje izložena elementima. Otavijano ističe da je okean vrlo pouzdan izvor energije.
„Privlačnost talasa je u tome što je to stalan izvor energije duž južne obale Australije, koji sa Keto tehnologijom može da obezbeđuje neprekidnu i pouzdanu čistu energiju“, kaže Otavijano.
Stručnjak australijske istraživačke grupe CSIRO, Ian Kresvel, ipak je oprezno optimističan.
„Ovo je tek početak, ali potencijalno bismo zaista mogli da do 2050. dobijamo 10 odsto energije iz okeana“, kaže Kresvel.
Tehnologija, cena i ekološka zabrinutost su prepreke koje tek treba savladati, ali Kresvel se nada da bi Australija mogla prva da zauzda energiju okeana.
„Širom sveta i u izveštjima razmotrili smo preko 100 raznih potencijalnih primena energije talasa, ali ni jedna iod njih još ne deluje na komercijalnoj bazi“, kaže Kresvel.
Međutim, kako cena energije neprestano raste ovo bi moglo da se pokaže kao ekonomski isplativo rešenje. Kompanija Karnegi vejv enerdži već je sklopila ugovor za snabdevanje strujom najveće australijske pomorske baze.
Pomenuta kompanija razvija sopstvenu tehnologiju za korišćenje neprestane oscilacije vodene površine pod uticajem vetra.
Direktor firme, Majkl Otavijano, kaže da je reč o kompleksnom sistemu na principu pumpi za vodu.
„Karnegijeva Keto tehnologija počiva na podvodnim pumpama. Kretanje talasa gore-dole pokreće pumpe na morskom dnu koje cevima šalju vodu pod pritiskom u hidroelektrične turbine na obali, radi proizvodnje struje“, kaže Otavijano.
Plutača čije kretanje pokreće pumpu potopljena je odmah ispod površine okeana kako bi bila manje izložena elementima. Otavijano ističe da je okean vrlo pouzdan izvor energije.
„Privlačnost talasa je u tome što je to stalan izvor energije duž južne obale Australije, koji sa Keto tehnologijom može da obezbeđuje neprekidnu i pouzdanu čistu energiju“, kaže Otavijano.
Stručnjak australijske istraživačke grupe CSIRO, Ian Kresvel, ipak je oprezno optimističan.
„Ovo je tek početak, ali potencijalno bismo zaista mogli da do 2050. dobijamo 10 odsto energije iz okeana“, kaže Kresvel.
Tehnologija, cena i ekološka zabrinutost su prepreke koje tek treba savladati, ali Kresvel se nada da bi Australija mogla prva da zauzda energiju okeana.
„Širom sveta i u izveštjima razmotrili smo preko 100 raznih potencijalnih primena energije talasa, ali ni jedna iod njih još ne deluje na komercijalnoj bazi“, kaže Kresvel.
Međutim, kako cena energije neprestano raste ovo bi moglo da se pokaže kao ekonomski isplativo rešenje. Kompanija Karnegi vejv enerdži već je sklopila ugovor za snabdevanje strujom najveće australijske pomorske baze.