Rekordni broj konzervativnih republikanki sada igra istaknutu ulogu u politici i mnoge od njih su se kandidovale za Kongres na sutrašnjim izborima.
Republikanske kandidatkinje igraju glavnu ulogu u kongresnim i guvernerskim izbornim kampanjama u Sjedinjenim Državama. Majkl O’Brajen iz lista „Hil“ ukazuje da su te žene drugačije od kandidatkinja u prošlosti, od kojih su mnoge bile progresivne pripadnice demokratske stranke.
„One su vrlo konzervativno nastrojene, poput Šeron Engl iz Nevade ili Kristin O'Donel iz Delavera. Predstavljaju novu eru, novu generaciju žena lidera u Republikanskoj stranci, kojima je nezvanična liderka Sara Pejlin.“
Šeron Engl i Kristin O'Donel su se kandidovale za američki Senat i sebe zovu republikankama Pokreta čajanka, što znači da veruju u veoma ograničenu ulogu vlade, jaku vojsku i niske poreske stope. Bivša guvernerka Aljaske i omiljeni lik Pokreta čajanka, Sara Pejlin, pružila je podršku nekim od konzervativnih republikanki i skovala frazu „Mame grizli“, da opiše brižne, ali veoma oštre žene.
„Vašingtone, nema sumnje da ne želiš da se hvataš u koštac sa majkama koje su se digle na noge. Na Aljasci stalno mislim o majkama grizli medveda koje su uvek spremne da brane svoje mladunce kad neko pokuša da ih napadne i učini im nešto nažao.“
Mišel Bernard iz Nezavisnog foruma žena, slaže se da je ova nova grupa kandidatkinja drugačija.
„Danas vidite žene koje vode kampanju o ekonomiji, obrazovanju, siromaštvu, prosperitetu, nacionalnoj bezbednosti i terorizmu, što znači da smo konačno stigli do trenutka kada većina američke javnosti uviđa da ženske teme nisu drugačije od muških.“
Mišel Bernard kaže da je moguće da je Sara Pejlin inspiracija za kandidatkinje, ali dodaje:
„Duboko sam uverena da bi se sve ove žene svejedno kandidovale i da su razmišljale o tome davno pre nego što je Sara Pejlin bila potpredsednička kandidatkinja u predsedničkoj kampanji senatora Džona Mekejna. Mislim da se žene već niz godina angažuju u politici na lokalnom, državnom i nacionalnom nivou, a sada smo konačno svedoci njihovog napretka.“
Dejvid Hokins iz magazina „Kongrešenal kvoterli“, ovako razmišlja o uticaju Sare Pejlin na kandidovanje žena:
„Mislim da je pošteno reći da su one manje inspirisane da se kandiduju time što je ona žena, nego činjenicom da ona zastupa bliskost sa Pokretom čajanka, ideologijom koja joj je bliska.“
Žene danas čine 51 odsto ukupnog američkog stanovnišva, ali ih je samo 17 odsto u Predstavničkom domu i Senatu. Hokins ističe da je malo verovatno da će broj žena u Kongresu sutra da se poveća.
„Za svaku republikanku i demokratkinju koja bude pobedila, neke će da se penzionišu, a neke da izgube. Na primer u Kaliforniji, Karli Fjorina, bivša direktorka kompanije ‘Hjulit Pakard’ i republikanska kandidatkinja za Senat, kandiduje se protiv druge žene, Barbare Bokser. Pobeda bilo koje od njih, neće povećati broj žena u Senatu.“
Neke od žena bi ove godine mogle i da izgube položaj, poput Barbare Bokser i demokratske senatorke Blanš Linkoln iz Arkanzasa, koje su na čelu važnih kongresnih odbora. Takodje, ako republikanci osvoje većinu u Predstavničkom domu, Nensi Pelosi će izgubiti položaj prve žene koja predsedava Predstavničkim domom u istoriji Sjedinjenih Država.