Načelnik generalštaba egipatske vojske, general Fatah Halil Al Sisi, objavio je da je suspendovan ustav i da je predsednik egipatskog Ustavnog suda imenovan za prelaznog šefa države.
U večerašnjem govoru na televiziji, general al Sisi rekao je da je vojska sledila apel egipatskog naroda nakon masovnih zahteva opozicije da predsednik Mohamed Morsi napusti vlast. Armija je dala Morsiju 48 sati da reši politički zastoj ili se suoči sa vojnom intervencijom. Vojni lideri su ranije saopštili da će nametnuti sopstveni plan za budućnost Egipta ukoliko razlike u stavu izmedju islamističke vlade i njenih protivnika ne budu prevazidjene danas do pet popodne po lokalnom vremenu.
Samo nekoliko sati pre današnjeg krajnjeg roka, pro-reformistički lider Mohamed El Baradej, najviši muslimanski sveštenik i koptski papa razgovarali su sa vojnim liderima o budućnosti zemlje. Političko krilo vladajućeg Muslimanskog bratstva, Stranka slobode i pravde, odbila je poziv da učestvuje na tom sastanku, rekavši da jedino priznaje izabranog predsednika Muhameda Morsija.
U govoru održanom sinoć, predsednik Morsi je branio svoj legitimitet i obećao da će ostati na položaju, čak i ako rezultat toga bude njegova smrt. On je takodje zahtevao od vojske da povuče pretnju da će intervenisati u političkoj krizi u zemlji.
U ranijem razgovoru sa Glas Amerike Maha Azam, ekspert londonskog Instituta Četem Haus u Londonu, koja se trenutno nalazi u Egiptu, rekla je da svi iščekuju sledeći potez vojske:
“Vidimo kako vojni vrh nastoji da diktira politički proces u Egiptu. Oni ne žele da budu na čelu politike, ali je u stvari vode. Međutim, to je neprihvatljivo u demokratiji."
Predsednik Morsi je odbio zahteve vojske. U jučerašnjem saopštenju je istakao da neće dozvoliti da se vrati prethodno stanje, i da se ukloni civilna vlast.
Pokret Muslimansko bratstvo pozvao je predsednikove pristalice da izađu na ulicu kako bi odbacili mogućnost bilo kakvog puča.
Ponovo analitičarka Maha Azam:
“Polarizacija koja se odvija u današnjem Egiptu veća je nego što je ikada bila. A posledica svrgavanja prvog slobodno izabranog predsednika biće apsolutno haotične u smislu interesa ukupnog egipatskog naroda, kao i za budućnost demokratije u celom regionu.”
Ali, demonstranti smatraju da je u toku druga revolucija, kaže Emili Dajer, analitička Društva Henrija Džeksona:
“Veliki broj ljudi smatra da nikada nisu ispunjeni njihovi zahtevi iz početne revolucije u januaru 2011., sažeti u paroli ‘hleb, sloboda i socijalna pravda’.”
Međutim, opozicija ni do danas nije uspela da ponudi koherentnu alternativu:
“Nijedna od opozicionih stranaka u opozicionom Frontu nacionalnog spasa, nije izašla sa jasnim alternativnim političkim planom, uključujući rešenje za ekonomske probleme zemlje, kao što je činjenica da trećina dravnog budžeta odlazi na socijalna davanja,” kaže Emili Dajer.
U večerašnjem govoru na televiziji, general al Sisi rekao je da je vojska sledila apel egipatskog naroda nakon masovnih zahteva opozicije da predsednik Mohamed Morsi napusti vlast. Armija je dala Morsiju 48 sati da reši politički zastoj ili se suoči sa vojnom intervencijom. Vojni lideri su ranije saopštili da će nametnuti sopstveni plan za budućnost Egipta ukoliko razlike u stavu izmedju islamističke vlade i njenih protivnika ne budu prevazidjene danas do pet popodne po lokalnom vremenu.
Samo nekoliko sati pre današnjeg krajnjeg roka, pro-reformistički lider Mohamed El Baradej, najviši muslimanski sveštenik i koptski papa razgovarali su sa vojnim liderima o budućnosti zemlje. Političko krilo vladajućeg Muslimanskog bratstva, Stranka slobode i pravde, odbila je poziv da učestvuje na tom sastanku, rekavši da jedino priznaje izabranog predsednika Muhameda Morsija.
U govoru održanom sinoć, predsednik Morsi je branio svoj legitimitet i obećao da će ostati na položaju, čak i ako rezultat toga bude njegova smrt. On je takodje zahtevao od vojske da povuče pretnju da će intervenisati u političkoj krizi u zemlji.
U ranijem razgovoru sa Glas Amerike Maha Azam, ekspert londonskog Instituta Četem Haus u Londonu, koja se trenutno nalazi u Egiptu, rekla je da svi iščekuju sledeći potez vojske:
“Vidimo kako vojni vrh nastoji da diktira politički proces u Egiptu. Oni ne žele da budu na čelu politike, ali je u stvari vode. Međutim, to je neprihvatljivo u demokratiji."
Predsednik Morsi je odbio zahteve vojske. U jučerašnjem saopštenju je istakao da neće dozvoliti da se vrati prethodno stanje, i da se ukloni civilna vlast.
Pokret Muslimansko bratstvo pozvao je predsednikove pristalice da izađu na ulicu kako bi odbacili mogućnost bilo kakvog puča.
Ponovo analitičarka Maha Azam:
“Polarizacija koja se odvija u današnjem Egiptu veća je nego što je ikada bila. A posledica svrgavanja prvog slobodno izabranog predsednika biće apsolutno haotične u smislu interesa ukupnog egipatskog naroda, kao i za budućnost demokratije u celom regionu.”
Ali, demonstranti smatraju da je u toku druga revolucija, kaže Emili Dajer, analitička Društva Henrija Džeksona:
“Veliki broj ljudi smatra da nikada nisu ispunjeni njihovi zahtevi iz početne revolucije u januaru 2011., sažeti u paroli ‘hleb, sloboda i socijalna pravda’.”
Međutim, opozicija ni do danas nije uspela da ponudi koherentnu alternativu:
“Nijedna od opozicionih stranaka u opozicionom Frontu nacionalnog spasa, nije izašla sa jasnim alternativnim političkim planom, uključujući rešenje za ekonomske probleme zemlje, kao što je činjenica da trećina dravnog budžeta odlazi na socijalna davanja,” kaže Emili Dajer.