Posle oslobađanja bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka iz zatvora postavlja se novo pitanje – da li Egipat ide napred ili se vraća u prošlost.
Bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak pušten je iz zatvora, čime je potencijalno dodatno zakomplikovana, ionako napeta situacija u toj zemlji.
Mubarak je iz zatvora Tora u Kairu helikopterom prebačen u i vojnu bolnicu u blizini glavnog grada, gde će biti u kućnom pritvoru.
Egipatski sud je ove nedelje naredio da se bolesni 85-godišnji bivši diktator pusti na slobodu, navodeći da Mubarak više ne može da se drži u pritvoru, tokom ponovljenog suđenja pod optužbom za korupciju i ubistvo.
Mubarak se tereti za korpuciju i ubistva u tridesetogodišnjem periodu koji je proveo kao predsednik Egipta i tokom narodnog ustanka 2011, kojim je zbačen sa vlasti.
Slučaj bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka na kratko je skrenuo pažnju javnosti sa vojne akcije protiv članova Muslimanskog bratstva, od kojih su mnogi ili u pritvoru ili u bekstvu ili se skrivaju.
Pristalice ove islamističke grupe, kao i drugi koji su 2011. protestovali protiv vladavine Hosnija Mubaraka, šokirani su sudskom presudom. Međutim, pripadnik egipatske obaveštajne službe, general Sameh Seif al Jazal smatra da ta odluka nema veliku važnost.
“On se žalio najvišem sudu u Egiptu, što je legalna procedura, zatim su oni zahtev vratili nižem sudu da prouči slučaj iz početka, što je normalna procedura za svakog u Egiptu”, kaže al Jazal.
Ali ono što se smatra normalnim u Egiptu, može da bude problematično. Zemljom su skoro 60 godina vladali generali, da bi posle kratkog eksperimenta sa demokratski izabranim predsednikom – Mohamedom Morsijem, koji je trenutno u pritvoru – vojska opet došla na vlast.
“Činjenica je da predsednik Egipta, bilo da je član armije ili Muslimanskog bratstva, podleže zakonskom postupku i može da završi u zatvoru. Dakle, važnije pitanje jeste, šta ovo znači za razvoj budućnosti Egipta i njegovog političkog sistema”, pita se bivši američki ambasador, Adam Ejrali.
Aktivisti kažu da su događaji u poslednje vreme vratili Egipat ne samo u dane pre ustanka 2011. godine, već čak u 1950-e, kada je izveden vojni puč protiv kralja i napad na Muslimansko bratstvo.
General Al Jazal odbacuje te tvrdnje i ističe da je revolucija iz 2011. još u toku, ali sa dodatnom voljom naroda, koja se u poslednjih nekoliko meseci ispoljava masovnim demonstracijama protiv Morsija i za vojnu vlast.
“Da, mislim da se nastavlja. Ali revolucija od 30. juna je takođe početak novog doba i smera, kako bi se dovršila akcija započeta 25. januara 2011”, kaže al Jazal.
On takođe pominje “revoluciju od 26. jula”, jer je to dan kada je vojska od naroda zatražila ovlašćenja da “povrati bezbednost”, što većina smatra borbom protiv Muslimanskog bratstva, a koju vlasti sada nazivaju ratom protiv terorizma.
Neki od onih koji su bili na ulicama Egipta sada se pitaju za šta su u stvari protestovali? U jednom popularnom tvitu, uticajna Amerikanka egipatskog porekla, Dalija Mogahed postavila je pitanje: “da li su milioni Egipćana iskoristili vojsku da svrgnu predsednika koga nisu hteli, ali je vojska iskoristila milione Egipćana da svrgne predsednika koga nije htela?”
Bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak pušten je iz zatvora, čime je potencijalno dodatno zakomplikovana, ionako napeta situacija u toj zemlji.
Mubarak je iz zatvora Tora u Kairu helikopterom prebačen u i vojnu bolnicu u blizini glavnog grada, gde će biti u kućnom pritvoru.
Egipatski sud je ove nedelje naredio da se bolesni 85-godišnji bivši diktator pusti na slobodu, navodeći da Mubarak više ne može da se drži u pritvoru, tokom ponovljenog suđenja pod optužbom za korupciju i ubistvo.
Mubarak se tereti za korpuciju i ubistva u tridesetogodišnjem periodu koji je proveo kao predsednik Egipta i tokom narodnog ustanka 2011, kojim je zbačen sa vlasti.
Slučaj bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka na kratko je skrenuo pažnju javnosti sa vojne akcije protiv članova Muslimanskog bratstva, od kojih su mnogi ili u pritvoru ili u bekstvu ili se skrivaju.
Pristalice ove islamističke grupe, kao i drugi koji su 2011. protestovali protiv vladavine Hosnija Mubaraka, šokirani su sudskom presudom. Međutim, pripadnik egipatske obaveštajne službe, general Sameh Seif al Jazal smatra da ta odluka nema veliku važnost.
“On se žalio najvišem sudu u Egiptu, što je legalna procedura, zatim su oni zahtev vratili nižem sudu da prouči slučaj iz početka, što je normalna procedura za svakog u Egiptu”, kaže al Jazal.
Ali ono što se smatra normalnim u Egiptu, može da bude problematično. Zemljom su skoro 60 godina vladali generali, da bi posle kratkog eksperimenta sa demokratski izabranim predsednikom – Mohamedom Morsijem, koji je trenutno u pritvoru – vojska opet došla na vlast.
“Činjenica je da predsednik Egipta, bilo da je član armije ili Muslimanskog bratstva, podleže zakonskom postupku i može da završi u zatvoru. Dakle, važnije pitanje jeste, šta ovo znači za razvoj budućnosti Egipta i njegovog političkog sistema”, pita se bivši američki ambasador, Adam Ejrali.
Aktivisti kažu da su događaji u poslednje vreme vratili Egipat ne samo u dane pre ustanka 2011. godine, već čak u 1950-e, kada je izveden vojni puč protiv kralja i napad na Muslimansko bratstvo.
General Al Jazal odbacuje te tvrdnje i ističe da je revolucija iz 2011. još u toku, ali sa dodatnom voljom naroda, koja se u poslednjih nekoliko meseci ispoljava masovnim demonstracijama protiv Morsija i za vojnu vlast.
“Da, mislim da se nastavlja. Ali revolucija od 30. juna je takođe početak novog doba i smera, kako bi se dovršila akcija započeta 25. januara 2011”, kaže al Jazal.
On takođe pominje “revoluciju od 26. jula”, jer je to dan kada je vojska od naroda zatražila ovlašćenja da “povrati bezbednost”, što većina smatra borbom protiv Muslimanskog bratstva, a koju vlasti sada nazivaju ratom protiv terorizma.
Neki od onih koji su bili na ulicama Egipta sada se pitaju za šta su u stvari protestovali? U jednom popularnom tvitu, uticajna Amerikanka egipatskog porekla, Dalija Mogahed postavila je pitanje: “da li su milioni Egipćana iskoristili vojsku da svrgnu predsednika koga nisu hteli, ali je vojska iskoristila milione Egipćana da svrgne predsednika koga nije htela?”