Egipćani drugi dan glasaju na prvim predsedničkim izborima od svrgavanja Hosnija Mubaraka, na kojima se očekuje pobeda bivšeg glavnokomandujućeg egipatske vojske, Abdela Fataha el Sisija. Premijer Ibrahim Mahleb proglasio je današnji dan praznikom kako bi veći broj ljudi izašao na birališta. Zvanični rezultati biće poznati tek iduće nedelje. Jedina dva predsednička kandidata su Sisi i levičarski političar Hamdin Sabahi.
Veliki broj birača nije ni za jednog do dvojice kandidata. Opozicioni birači nisu izrazito opredeljeni za Hamdina Sabahija, već za njega glasaju zato što ne žele izbor Abdela Fataha el Sisija, koji je kao glavnokomandujući vojske upravljao zemljom gotovo punih godinu dana.
Veliki broj Sisijevih birača ističe da nisu toliko privrženi Sisiju, koliko su protiv Muslimanskog bratstva i svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, koji iako zatvoren i dalje tvrdi da je još uvek šef države.
Amel kaže da je rešila da izađe i glasa kako se Morsi ne bi vratio na vlast.
“Narod će izgubiti nadu u povratak bivšeg predsednika jer će položaj biti zauzet. Ne želimo njegov povratak.”
Morsijev odlazak propraćen je sve većim nasiljem u kojem je više od hiljadu ljudi ubijeno i zatvoreno.
Fekri Nabil, zagovornik Snažnog Egipta, partije koja bojkotuje izbore, tvrdi da su stranke kao njegova neophodne da bi došlo do promena u egipatskoj politici.
“Smatramo da postoji velika podeljenost u društvu izmedju islamista I neislamista. Sa naše tačke gledišta to nije bitka koju treba da vodimo. Potrebno je da imamo bitku izmedju onih koji su za demokratiju i onih koji su protiv demokratije”, kaže Nabil.
Posle revolucije 2011. formirane su brojne političke stranke, kao što je Egipatska partija slobode, stranka političkog centra koja privlači mlade.
Generalni sekretar Šahir Džordž kaže da je sa dolaskom Sisijeve vladavine, veliki broj članova napustilo stranku u strahu od odmazde vojske.
“Naš izazov je kako da ponovo steknemo poverenje naroda. Za sada sprečavanje demonstracija i ignorisanje ljudskih prava uživaju podršku”, ističe Džordž.
Međutim, tek osnovane političke stranke koje se protive i vojnoj i verskoj vlasti, razdiru i interni sukobi.
"Potrebna nam je veća predanost izgradnji solidne opozicije sa jasnom vizijom ekonomskih i socijalnih prava, koja su u skladu sa političkim i građanskim pravima”, kaže Džordž.
Birači očekuju više izbornih opcija, međutim, nove partije su isuviše neiskusne i fragmentirane.
Ni budućnost novih egipatskih političkih stranaka nije osigurana - njihovi članovi su često hapšeni i izloženi pritiscima i ističu da se suprotstavljanje vlastima za sada tumači ili kao neznanje ili kao prestup.
Veliki broj birača nije ni za jednog do dvojice kandidata. Opozicioni birači nisu izrazito opredeljeni za Hamdina Sabahija, već za njega glasaju zato što ne žele izbor Abdela Fataha el Sisija, koji je kao glavnokomandujući vojske upravljao zemljom gotovo punih godinu dana.
Veliki broj Sisijevih birača ističe da nisu toliko privrženi Sisiju, koliko su protiv Muslimanskog bratstva i svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, koji iako zatvoren i dalje tvrdi da je još uvek šef države.
Amel kaže da je rešila da izađe i glasa kako se Morsi ne bi vratio na vlast.
“Narod će izgubiti nadu u povratak bivšeg predsednika jer će položaj biti zauzet. Ne želimo njegov povratak.”
Morsijev odlazak propraćen je sve većim nasiljem u kojem je više od hiljadu ljudi ubijeno i zatvoreno.
Fekri Nabil, zagovornik Snažnog Egipta, partije koja bojkotuje izbore, tvrdi da su stranke kao njegova neophodne da bi došlo do promena u egipatskoj politici.
“Smatramo da postoji velika podeljenost u društvu izmedju islamista I neislamista. Sa naše tačke gledišta to nije bitka koju treba da vodimo. Potrebno je da imamo bitku izmedju onih koji su za demokratiju i onih koji su protiv demokratije”, kaže Nabil.
Posle revolucije 2011. formirane su brojne političke stranke, kao što je Egipatska partija slobode, stranka političkog centra koja privlači mlade.
Generalni sekretar Šahir Džordž kaže da je sa dolaskom Sisijeve vladavine, veliki broj članova napustilo stranku u strahu od odmazde vojske.
“Naš izazov je kako da ponovo steknemo poverenje naroda. Za sada sprečavanje demonstracija i ignorisanje ljudskih prava uživaju podršku”, ističe Džordž.
Međutim, tek osnovane političke stranke koje se protive i vojnoj i verskoj vlasti, razdiru i interni sukobi.
"Potrebna nam je veća predanost izgradnji solidne opozicije sa jasnom vizijom ekonomskih i socijalnih prava, koja su u skladu sa političkim i građanskim pravima”, kaže Džordž.
Birači očekuju više izbornih opcija, međutim, nove partije su isuviše neiskusne i fragmentirane.
Ni budućnost novih egipatskih političkih stranaka nije osigurana - njihovi članovi su često hapšeni i izloženi pritiscima i ističu da se suprotstavljanje vlastima za sada tumači ili kao neznanje ili kao prestup.