Kakvim opcijama raspolažu SAD u pogledu sirijske krize? Na to pitanje je za Glas Amerike odgovorio spoljno-politički analitičar i profesor pri Institutu za svetsku politiku, Džozef Vud.
Vud: “SAD nemaju dobre opcije u pogledu rešavanja sirijske krize. Sve što bi Vašintgon želeo da učini podrazumeva rizik, a to važi i ako ne preduzme ništa. Iz američke perspektive, nastojimo da sagledamo moguće geopolitičke implikacije ako se ništa ne preduzme i da li bi se time omogućilo Iranu, čiji je klijent Sirija, da odnese veliku regionalnu pobede, uz podršku Rusije. S druge strane, ako bismo intenzivnije podržali pobunjenike, a u skladu sa izjavama predsednika Baraka Obame da želi da Bašar al-Asad ode sa vlasti, pošto je, kako neki tvrde, prekoračio crvenu liniju upotrebom hemijskog oružja, postavlja se pitanje ko je opozicija i šta su njene motivacije i namere. Tu treba imati u vidu njenu raznolikost i veliki uticaj islamista i njihove ideologije. Adminstracija izbegava da postavi novu crvenu liniju u pogledu svoje direktne vojne angažovanosti iz bojazni da bi oni koji žele razbuktavanje konflikta uradili upravo to da bi direktno uvukli SAD u konflikt.“
Glas Amerike: Pošto Rusija i Iran podržavaju režim Bašara al-Asada, da li bi sirijska kriza mogla da preraste u regionalni konflikt nepredvidivih razmera?
Vud: „Šanse da se tako nešto dogodi su sasvim izvesne, u stvari neprijatno velike, i niko ne zna šta bi na kraju moglo da se dogodi uzimajući u obzir tako veliki broj frakcija u sirijskom kofliktu, različite interese i mogućnosti za širenje konflikta. Iran podržava Hezbolah, u ime Asadovog režima, dok Izrael kalkuliše šta da čini u pogledu mogućeg iranskog nuklearnog naoružanja, a da ne govorimo o ambicijama Saudijske Arabije, Turske u svetlu nastojanja tih zemalja da postanu dominantne regionalne sile. Pored toga, imate teološku podelu izmedju sunita i šiita. Dakle, imamo veoma složenu i potencijalno eksplozivnu situaciju.“
Glas Amerike: Da li SAD mogu sebi da dozvole novi vojni angažman u Siriji?
Vud: „Pitanje je da li su SAD spremne da plate cenu takvog angažovanja i koliko bi takva odluka bila mudra. Niko u SAD ne želi da američke kopnene snage budu angažovane u Siriji. Scenario o kome se sada govori je eventualno zavodjenje zone zabrane letova, mada to iziskuje velika sredstva, a kasnije je teško izvući se iz takve situacije, kao što je bio slučaj i u Bosni i Iraku. S druge strane, postavlja se pitanje da li SAD mogu i koliko dugo mogu da ignorišu pitanje vojnog angažovanja i žaštite svojih regionalnih interesa, mada su za sada interesi Vašingtona zaštićeni akcijama Britanije i Francuske. To bi moglo i da se nastavi umesto direktne vojne intervencije. Dakle, teško je izračunati cenu neangažovanja, odnosno angažovanja, ali u svakom slučaju ne može se izbeći a da se ne plati cena za bilo koju od ove dve opcije.“
Vud: “SAD nemaju dobre opcije u pogledu rešavanja sirijske krize. Sve što bi Vašintgon želeo da učini podrazumeva rizik, a to važi i ako ne preduzme ništa. Iz američke perspektive, nastojimo da sagledamo moguće geopolitičke implikacije ako se ništa ne preduzme i da li bi se time omogućilo Iranu, čiji je klijent Sirija, da odnese veliku regionalnu pobede, uz podršku Rusije. S druge strane, ako bismo intenzivnije podržali pobunjenike, a u skladu sa izjavama predsednika Baraka Obame da želi da Bašar al-Asad ode sa vlasti, pošto je, kako neki tvrde, prekoračio crvenu liniju upotrebom hemijskog oružja, postavlja se pitanje ko je opozicija i šta su njene motivacije i namere. Tu treba imati u vidu njenu raznolikost i veliki uticaj islamista i njihove ideologije. Adminstracija izbegava da postavi novu crvenu liniju u pogledu svoje direktne vojne angažovanosti iz bojazni da bi oni koji žele razbuktavanje konflikta uradili upravo to da bi direktno uvukli SAD u konflikt.“
Glas Amerike: Pošto Rusija i Iran podržavaju režim Bašara al-Asada, da li bi sirijska kriza mogla da preraste u regionalni konflikt nepredvidivih razmera?
Vud: „Šanse da se tako nešto dogodi su sasvim izvesne, u stvari neprijatno velike, i niko ne zna šta bi na kraju moglo da se dogodi uzimajući u obzir tako veliki broj frakcija u sirijskom kofliktu, različite interese i mogućnosti za širenje konflikta. Iran podržava Hezbolah, u ime Asadovog režima, dok Izrael kalkuliše šta da čini u pogledu mogućeg iranskog nuklearnog naoružanja, a da ne govorimo o ambicijama Saudijske Arabije, Turske u svetlu nastojanja tih zemalja da postanu dominantne regionalne sile. Pored toga, imate teološku podelu izmedju sunita i šiita. Dakle, imamo veoma složenu i potencijalno eksplozivnu situaciju.“
Glas Amerike: Da li SAD mogu sebi da dozvole novi vojni angažman u Siriji?
Vud: „Pitanje je da li su SAD spremne da plate cenu takvog angažovanja i koliko bi takva odluka bila mudra. Niko u SAD ne želi da američke kopnene snage budu angažovane u Siriji. Scenario o kome se sada govori je eventualno zavodjenje zone zabrane letova, mada to iziskuje velika sredstva, a kasnije je teško izvući se iz takve situacije, kao što je bio slučaj i u Bosni i Iraku. S druge strane, postavlja se pitanje da li SAD mogu i koliko dugo mogu da ignorišu pitanje vojnog angažovanja i žaštite svojih regionalnih interesa, mada su za sada interesi Vašingtona zaštićeni akcijama Britanije i Francuske. To bi moglo i da se nastavi umesto direktne vojne intervencije. Dakle, teško je izračunati cenu neangažovanja, odnosno angažovanja, ali u svakom slučaju ne može se izbeći a da se ne plati cena za bilo koju od ove dve opcije.“