Linkovi

Dvadeset godina srpsko-hrvatskih diplomatskih odnosa


Odnosi Srbije i Hrvatske stožer su odnosa na Balkanu i utiču na ceo region, a preduslov za rešavanje problema Beograda i Zagreba su trajno pomirenje i prevazilaženje nasleđa prošlosti, ocenili su učesnici konferencije posveće dvadesetogodišnjici diplomaptskih odnosa Hrvatske i Srbije, u organizaciji Igmanske inicijhative.

Zoran Pusić, kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku, rekao je da saradnja dve zemlje zavisi od političke opcije koja je na vlasti, a neretko se pozitivni koraci ostvaruju pod pritiskom EU. On je ocenio da je jedan od preostalih gorućih problema koji opterećuju odnose dve države pitanje sudbine nestalih lica.

Rat koji je JNA, koju su činile jedinice iz Srbije i Crne Gore, vodila protiv Hrvatske, uništio ideju Jugoslavije. Takođe, neprocesuiranje zločina koji su se dogodili posle Oluje i veliki broj izbeglica, sve je to ozbiljno opterećivalo i danas opterećuje uspostavu dobrih odnosa, rekao je Pusić.

"Jedini deo društva koji tokom rata nije prekinuo saradnju, nego je i intenzivirao, su kriminalne organizacije", rekao je on. No, pored njih, postoji i drugi deo društva u Srbiji i Hrvatskoj koji je sarađivao i tokom rata, i nastavio posle rata. "To su nevladine organizacije koje su nastojale da se suprotstave sve agresivnijoj nacionalističkoj netrpeljivosti koja je gurala društva u sukobe. Osnova za dobru saradnju se gradi na stavovima koje NVO zastupaju u obe zemlje, a trajna prepreka su stavovi dve vlade", ocenio je Pusić i rekao da se treba baviti promovisanjem nordijskog modela saradnje među zemljama Balkana, posebno Srbije i Hrvatske.

Ipak, on je upozorio i na buduće izazove, od talasa izbeglica sa Bliskog istoka, do opasnosti od "orbanizacije" društva, koja ima mnoge pristalice.

Jadranka Jelinčić iz Fonda za humanitarno pravo zapitala je kako bi Evropa izgledala da je nakon Drugog svetskog rata imala dinamiku normalizacije odnosa kao zemlje bivše Jugoslavije nakon rata na tom prostoru. "Bivša Jugoslavija i Nemačka su 20 godina nakon rata, 1965, imala desetine hiljada ljudi koji su cirkulisali između dve zemlje – u jednom smeru zbog posla, u drugom zbog odmora, i oni su se osećali komotno", primetila je ona i ocenila da međudržavni odnosi utiču na to kakvi su društveni odnosi.

Nakon 2000. godine i demokratskih promena u Srbiji, dve zemlje su se našle na istom putu evropskih integracija, ali su njime napredovale različitim tempom i sa različitim stanovištima.

Poslednji ministar inostranih poslova SFRJ Budimir Lončar je rekao da se u odnosima Beograda i Zagreba "otvorila nova faza u odnosima koja znači prihvatanje i poštovanje integriteta i suverneiteta" i koja obavezuje na ravnopravnost i rešavanje svih problema.

Kako je naveo, Jugoslavija je dugo vremena bila nosilac stabilnosti u jugoistočnom delu Evrope i bila priznata kao faktor koji nudi dijalog i traganje za alternativama Hladnom ratu. "Kada je (Josip Broz) Tito otišao, Jugostavija se našla na raskršću. Tada je trebalo da se iz njegovih rezultata ide dalje u interesu naroda", kazao je on.

Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju i nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije podsetio je da je učestvovao u "otopljavanju odnosa i približavanju" Beograda i Zagreba i da je ukidanje viznog režima bila njegova odluka, uz protivljenje Ministarstva spoljnih poslova, te da mu je tada rečeno da se "takve stvari rade uz reciprocitet".

"Nekada se stvari pomeraju uz lične odluke. Za razvoj odnosa je potrebna lična hrabrost ljudi, ali i podrška vlade i naroda", rekao je Svilanović.

On je ocenio da je 2016. bila teška, ali da će sledeća doneti napredak jer postoji spremnost za dijalog, dodajući da "treba da živimo u realnosti i da se složimo da neke dogadjaje vidimo različito".

Pavle Janković, načelnik odeljenja za regionalne inicijative u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, rekao je da je važno da se sagledaju kakve su preporuke za narednih 20 godina.

On je podsetio da saradnja Beograda sa Zagrebom od 1. jula 2013. nije samo bilateralna, već deo odnosa sa EU, jer je tada Hrvatska postala članica Unije.

"Postoji niz prepreka, kao što su pitanja nestalih lica, neadekvatnih procesuiranja ljudi koji su počinili zločine, pitanja imovine, položaj nacionalnih manjina, državne granice i tako dalje. Svi smo svesni tih problema i važno je da identifikujemo šanse za promenu", rekao je Janković.

On je ocenio da preduslov za rešavanje bilateralnih problema predstavljaju trajno pomirenje i prevazilaženje nasleđa prošlosti, navodeći da je važno uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti.

Srbija i Hrvatska moraju da pronađu način da se usaglase oko ključnih dogadjaja iz prošlosti, rekao je Tomislav Jakić, dugogodišnji savetnik hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i spoljnopolitički novinar. "Ako ne možemo da se dogovorimo oko ključnih stvari onda nema šanse da, 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, krenemo dalje", kazao je on.

Jakić je naglasio da Beograd i Zagreb imaju dijametralno suprotne stavove o ključnim pitanjima iz prošlosti, što predstavlja izvor radikalnog ekstremizma.

Takođe, indoktrinacija mladih daje rezultat, jer mladi ne znaju osnovne činjenice, zbog čega su spremni da prihvate različite istine koje im se serviraju na obe strane.

Kako je naveo, hrvatsko-srpski odnosi su, posle otopljavanja 2000. godine, krenuli nizbrdo od 2010. godine, jer je izostao neophodni stimulans predstavnika vlasti da se krene napred.

"Od tada kreće razbuktavanje nacionalizna i stereotipa na obe strane. Slična situacija se razvija u poslednjih šest godina, a vlasti u Srbiji i Hrvatskoj se prave da je ne vide, pa čak i postiču", naveo je Jakić.

Jelica Minić, predsednica Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ocenila je da je perspektiva zajedničke evropske budućnosti stvorila atmosferu za normalizaciju odnosa u postkonfliktnim društvima.

Srpsko-hrvatski odnosi su se u poslednjih 16 godina suočavali sa usponima i padovima, i bilateralno, i multilateralno, rekla je. Proces evrointegracija treba posmatrati kroz predjeni evropski put, kontekst evropskih integracija i način na koji gradjani percipiraju članstvo u EU i regionalne odnose.

Minićeva je podsetila da se Srbija veoma rano na putu evropskih integracija suočila sa opstrukcijom suseda, jer je Hrvatska iskoristila taj proces kao priliku da razreši otvorena pitanja u bilateralnim odnosima.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta rekla je da očekuje da se posle konsolidacije političke scene u Hrvatskoj mogu očekivati bolje poruke i veća podrška Hrvatske procesu evrointegracija Srbije.

Ipak, promena atmosfere u EU može dodatno usporiti evropski put Srbije. Srbija i Hrvatska su, prema njenim rečima, najevroskeptičnije države u regionu, ali ohrabruje činjenica da gradjani sve pozitivnije gledaju na regionalnu saradnju.

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeca, potpredsednik Samostalne srpske demokratske stranke i poslanik u Hrvatskom saboru, rekao je da pitanje nacionalnih manjina prožima sve odnose i otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske.

Pupovac je kazao da su srpsko-hrvatski odnosi u fazi "zaustavljenog pada", što je veoma riskantno zato što se ne zna koliko će to trajati.

"Hrvatsko-srpski odnosi su kao lift koji je počeo da pada sa visokih spratova i onda se zaustavio, a sada čeka majstora da ga popravi", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, došlo je vreme da se predstavnici vlasti u Beogradu i Zagrebu posvete poboljšanju odnosa izmedju Srbije i Hrvatske.

"Srbija je u nedostatku komunikacije sa Zagrebom očekivano pronašla drugi put, a to je Mađarska. Regionalna saradnja se sada odvija po osovini sever-jug", kazao je on.

Kako je naveo, do unapredjenja odnosa može doći samo unapredjenjem dijaloga i saradnje Srbije i Hrvatske.

Tomislav Žigmanović, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) ocenio je da je položaj hrvatske nacionalne manjine pogoršan nakon što je Srbija stupila u proces evropskih intergracija.

Žigmanović je rekao da tiha diskriminacija opterećuje pripadnike hrvatske zajednice u Srbiji.

Cilj 26. sesije Igmanske inicijative, pod nazivom "Dve decenije diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske - stanje odnosa i otvorena pitanja", je sagledavanje dostignuća trendova proteklih 20 godina, kao i obnova razumevanja i poverenja, naveli su predstavnici te organizacije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG