Zemljina atmosfera sastavljena je iz slojeva, nalik torti, što znači da je prognoza vremena preciznija ukoliko imamo pristup informacijama iz više izvora, i svih tih slojeva. Zbog toga postoje sateliti za vremensku prognozu, bespilotne letelice koje visoko lete i baloni koji svi šalju informacije sa različitih visina.
Naučnici na državnom univerzitetu u Oklahomi prave novu vrstu dronova koji će meteorolozima omogućiti da rade na različitim nivoima, dok će u isto vreme ti dronovi poboljšali kvalitet kompjuterskih modela koji prate vremenske uslove.
Merenje atmosferskih uslova radarima, meteorološkim balonima i tornjevima dobro je za vremensku prognozu nekoliko dana unapred, ali nije dovoljno precizno za predviđanje dinamičkih promena vremena iz sata u sat.
Inženjer za vazdušni prostor Džejmi Džejkob govorio je za naš program putem skajpa i skrenuo pažnju da je to izuzetno važno na mestima koja su sklona iznenadnim, razornim olujama.
“Oklahoma je odličan primer jer i pored toga što smo dinamična država u smislu promene vremena, Oklahoma šalje samo dva balona dnevno, jedan u zoru i drugi u sumrak, sa jedne lokacije u državi i odatle dobijamo sve meteorološke podatke”.
Dakle ti podaci su veoma oskudni i meteorolozima je teško da naprave modele i dobiju dobru sliku toga kako se vremeneski uslovi menjaju, bazirano na ovih nekoliko informacija”.
Naučnici na Oklahoma Stejt univerzitetu prave malu, jeftinu meteorološku bespilotnu letelicu, koja može da provede nekoliko sati u vazduhu, kako bi prikupila podatke iz vazduha sa nekoliko lokacija. Cilj je, kako kaže profesor meteorologije Filip Čilson putem skajpa, da se istraživačima omogući jeftin način da bolje razumeju fiziku oluje i da povećaju preciznost kopjuterskih modela za vremensku prognozu.
“Deo toga što će da dovede do pada cena je opseg merenja. Neke od većih platformi zahtevaju skoro prekookeanske letove ili nešto slično, dok se mi koncentrišemo na donji nivo atmosfere što znači da će dizajn naše platforme biti znatno manji”.
Okrugli dron nazvan Atlas može da leti, da lebdi, da se kotrlja po zemlji i da ponovo leti, što je idealno za letenje u oluji. Osim što će vršiti merenja, taj dron će slati video snimke oluja uživo, pa time i pružati pomoć timovima za potragu i spasavanje.
“Naš krajnji cilj jeste da pokušamo da osmislimo sisteme koji će zaista, možda ne baš zameniti, mada postoji i ta mogućnost da zamene meteorološke balone, već da trenutno proširujemo svoje mogućnosti”, navodi profesor Čilson.
Istraživači kažu da i dalje ima dosta inženjerskih poteškoća, kao što je npr. kako napraviti meteorološki dron, koji će automatski izbegavati vazdušni saobraćaj.
Oni očekuju da će dron moći da početi sa prikupljanjem podataka iz donjeg sloja atmosfere za oko dve godine.