Linkovi

Veskov: Sida i dalje veliki problem

  • Nikoleta Ilić

Direktorka u firmi "Kemoniks" kaže da se u Srbiji mnogo više sredstava ulaže u suzbijanje bolesti srca i malignih oboljenja

Na nedavnoj 19. konferenciji o sidi i AIDS-u ovde u Vašingtonu, učestvovala je i jedna od direktora američke kompanije "Kemoniks" Dragana Veskov. U razgovoru za naš program dr Veskov je govorila o sidi u svetu i Srbiji i činjenici da je uprkos tridesetogodišnjim naporima i radu na sprečavanju, dijagnostici i lečenju ove bolesti, ona i dalje jedan od najvećih svetskih zdravstvenih problema.

Dr Dragana Veskov kaže da trenutno u svetu ima oko 40 miliona zaraženih virusom HIV. Ona međutim ukazuje da se u Africi već neko vreme ne menja broj obolelih i zaraženih, dok u Aziji i Istočnoj Evropi ne može da se uspostavi kontrola nad tom bolešću.

“U Istočnoj Evropi se to dešava u rizičnim grupama, i te rizične grupe su narkomani, muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, i žene koje prodaju seks. U Srbiji je registrovano nešto preko dve hiljade zaraženih. U Srbiji nema sredstava da bi se radilo aktivno otkrivanje broja novo-obolelih. Pošto je dugačak inkubacioni period, ljudi ne znaju da su zaraženi”.

Dr Veskov dodaje da se u Srbiji najveća zdravstvena pažnja posvećuje bolestima srca, krvotoka, i malignim obolenjima koja najčešće uzrokuju smrt. Zbog toga Ministarstvo zdravlja Srbije najveća sredstva ulaže u suzbijanje tih bolesti:

“Postoji Globalni fond, organizacija oformljena početkom milenijuma, sa sedištem u Ženevi. Faktički Globalni fond daje novac za tri svetska problema, tu su tuberkuloza, sida i malarija. I Srbija dobija sredstva od Globalnog Fonda, da bi kupovala lekove za sidu. Kroz Globalni fond Srbija dobija lekove koji su jeftiniji”.

Dragana Veskov ukazuje da je na početku postojao samo jedan lek dok ih sada ima četrdesetak. Kako kaže, Svetska zdravstvena organizacija propisuje protokole za lečenje.

“Obično, idu tri leka u kombinaciju. Znači pacijent se ne leči samo jednim lekom. Daje im se preporuka koji su to lekovi koje treba koristiti. Uvek postoje dve do tri kombinacije. Znači najmanje je devet lekova do deset u upotrebi u toj preporučenoj prvoj liniji tretmana”.

Dr Veskov objašnjava da posle nekog vremena virus postane otporanan i pacijenti moraju da pređu na novu kombinaciju lekova koji su skuplji. Ona napominje da pacijenti moraju da budu pod stalnom lekarskom kontrolom i često moraju da idu u laboratoriju da bi dali krv na kontrolu, da bi se što pre utvrdilo kada postanu rezistentni na neki lek. Onda im se prepisuje nova kombinacija lekova, kaže doktorka, da bi im se koncentracija virusa u krvi smanjila na nulu:

“Onda se smatra da je pacijent u remisiji, da nema nikakvih znakova side. Mada, nikada se potpuno ne otresu virusa. Virus ostane sakriven, mahom u jetri, bubrezima i drugim organima, i ako se prestane sa terapijom, taj virus počne ponovo da se množi. Ne sme se zaboraviti da se uzme lek”.

Dragana Veskov navodi da je početkom ovog veka Svetska zdravstvena organizacija pokrenula kampanju da bi se što pre pronašao lek za sidu pa su razvijeni brojni lekovi za kontrolu širenja virusa. Ona zaključuje da je na početku lečenje side koštalo svakog pacijenta oko 30 hiljada dolara godišnje, a sada se na to troši samo oko tri stotine dolara.
XS
SM
MD
LG