Linkovi

Predstavljen dosije FHP o prikrivanju dokaza o ratnim zločinima na Kosovu


Predstavnici Fonda za humanitarno pravo predstavljaju dosije o prikrivanju dokaza o ratnim zločinima na Kosovu 1999-2000, u Beogradu 31. januara 2017. (Medija centar Beograd, www.mc.rs)

Slobodan Milošević naložio je 1999. godine "saniranje terena", odnosno sakrivanje 940 tela u masovne grobnice ili spaljivanje na tri lokacije, u čemu su učestvovali tadašnji vrh države, policije i vojske, kao i pripadnici teritorijalne odbrane i radnici državnih i javnih preduzeća, kaže se u dosijeu o uklanjanju dokaza o ratnim zločinima koji je u Beogradu predstavio Fond za humanitarno pravo.

FHP tvrdi da su uklanjani dokazi o ratnim zločinima na Kosovu od marta do juna 1999. godine, a navodi se i 110 imena onih koji se za to smatraju odgovornim.

"U samom dosijeu identifikovano je 100 osoba koje su, imenom i prezimenom, učestvovali u operaciji skrivanja tela, bilo kao planeri, organizatori ili direktni izvršioci, ali i drugi učesnici, pre svega predstavnici državnih organa koji su u vreme operacije za nju znali i na različite načine joj doprineli", rekla je Milica Kostić, direktorka Pravnog programa FHP.

Fond navodi da je tadašnji predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, vreme dao nalog ministru policije Vlajku Stojiljkoviću da sanira teren, kako bi se izbegla krivična odgovornost za zločine.

U dosijeu se tvrdi da je 940 tela sahranjeno u četiri masovne grobnice ili da su ona spaljivana na tri lokacije.

Ovaj dosije nastao je na osnovu dokumentacije iz Haškog tribunala, domaćeg Suda za ratne zločine i iz drugih izvora, kažu predstavnici FHP-a i tvrde da su uspeli da otkriju veći deo šeme skrivanja zločina, a da država može da otkrije "celu tajnu".

Iako na spisku od 110 odgovornih ljudi ima društveno aktivnih osoba, većina učesnika tog poduhvata "uživa mirne penzionerske dane".

Fond poziva nadležne organe da se odgovorni za zločine procesuiraju i da se intenzivira potraga za nestalima. Do sada u Srbiji, podsetila je, niko u Srbiji nije odgovarao za operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice.

"Na snazi je trend ućutkivanja žrtava. Osobe koje su odgovorne za zločine dobijaju društvenu pažnju, bivaju odlikovane postavljane na pozicije. Vreme je da ratni zločinci zaćute da bismo dali mesto žrtvama", rekla je Kostićeva, a prenosi Beta.

Primetila je i da su danas u državnim institucijama zaposlene osobe koje su učestvovale u ratnim zločinima.

U dosijeu koji je danas predstavljen navodi se da je odluka o prikrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou.

Operacija skrivanja tela

U dosijeu "Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela", navodi se da je u masovnim grobnicama, koje su otkrivene na četiri lokacije u Srbiji, pronađeno 941 telo Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van borbe.

Navodi se i da su pronađena tele žena i dece, a da je najčešći uzrok smrti bio "strelne rane na glavi, što ukazuje da su žrtve stradale u egzekucijama van borbi".

Izvršni direktor FHP Kosovo Bekim Blakaj rekao je da je u 1999. i 2000. godini ubijeno i nestalo 13.535 osoba, a da je među nestalima najmanje 1.000 Albanaca i 428 Srba.

“Organi na Kosovu i ovde ne rade dovoljno na otkrivanju istine”, rekao je Blakaj.

Istraživač FHP Nemanja Stjepanović kazao je da dokazi do kojih je došao FHP mogu da budu polazište za temeljnu istragu koju bi trebalo da sprovede Tužilaštvo za ratne zločine.

Akcije sakrivanja dokaza ponavljane su po istom šablonu svaki put, rekao je. Tako, kada "ispliva" hladnjača sa leševima, oni se pod nadzorom načenika Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimira Đorđevića prevoze do mesta gde se pokopavaju, a najveći broj pronađen je u Batajnici.

U policijskim i vojnim strukturama, a što se vidi iz dokumenata tih bezbednosnih organa, za nelegalno uklanjanje leševa korišćeni termini "asanacija terena" i "sanacija terena".

U dosijeu se navodi i da se sumnja da u Srbiji postoje i četiri mesta na kojima su tela žrtava dovožena sa Kosova i spaljivana. Na osnovu izjava očevidaca sumnja se da su tela spaljivana u Mačkatici kod Surdulice, u kombinatu "Feronikl" kod Glogovca, i u rudarsko-topioničarskom basenu Bor.

Fond je saopštio i da je pokrenuo inicijativu za izgradnju batajničkog mesta sećanja na lokaciji na kojoj su 2001. pronađeni posmrtni ostaci 744 Albanaca stradalih tokom rata na Kosovu.

Peticija se može potpisati na internet stranici www.batajnicamemorialinitijative.org/sr.

"Šesnaest godina nakon otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac i više od tri godine po otkrivanju masovne grobnice Rudnica, na tim lokalitetima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su na teritoriji Srbije pronađene stotine leševa žena, dece i muškaraca civila stradalih u brojnim masovnim zločinima na Kosovu", kazala je Milica Kostić.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG