Loren: “Ruski predsednik Putin nam je jasno stavio do znanja svojom intervencijom u Gruziji, a sada i u Ukrajini, da on želi da zaštiti inerese svoje zemlje, kao velike sile. Stacioniranje brojnih vojnih snaga na granici sa Ukrajinom može da znači da Rusija želi da ovo iskoristi kao neki vid prinudne mere tokom razgovora sa Zapadom; ali i da bi te snage mogle da budu korišćene da se uspostavi direktna kopnena veza sa Krimom, a eventualno čak i za udar na Odesu; kao i na rusku enklavu u Moldaviji, to jest da se pošalje poruka da su te snage sposobne da dodatno intervenišu u drugim delovima Ukrajine.”
Glas Amerike: Čini se, medjutim, da ne postoji raspoloženje za eventualno angažovanje snaga NATO-a o ovoj situaciji?
Loren: “Kao što znate, NATO ne može da preduzme nikakvu akciju bez jasnog odobrenja. Naime, odluke u alijansi se donose konsenzusom i putem konsultacija medju zemljama članicama. SAD bi mogle da planiraju potencijalnu vojnu akciiju, ali to nije slučaj sa NATO-m, kao alijansom. Isto tako, sve vlade, pa i vojni establišmenti, žele da diplomatske akcije imaju prioritet, a da vojne mere budu apsolutno poslednja opcija. U medjuvremenu će se vršiti pritisci da se diplomatijom i ekonomskim merama utiče na ruski stav.”
Glas Amerike: Kako bi eventualna dodatna vojna intervencija Rusije u Ukrajini mogla da utiče na buduće odnose SAD i Rusije?
Loren: To je teško reći. Ponašanje predsednika Putina ima neposredan uticaj na zahladjivanje odnosa dve zemlje na medjudržavnom nivou, a u pogledu ličnih veza dva predsednika, američkog i ruskog, u Vašingtonu će se daleko opreznije i sa većom sumnjom prilaziti izjavama i akcijama ruskog predsednika. Mislim da je fokus stavljen na ličnost predsednika Putina i na njegov odnos prema Zapadu. Ipak, možemo da konstatujemo da je situacija oko Ukrajine u procesu stalnih promena i da sve strane nastoje da je sagledaju na objektivniji i izbalansiran način.
Glas Amerike: Čini se, medjutim, da ne postoji raspoloženje za eventualno angažovanje snaga NATO-a o ovoj situaciji?
Loren: “Kao što znate, NATO ne može da preduzme nikakvu akciju bez jasnog odobrenja. Naime, odluke u alijansi se donose konsenzusom i putem konsultacija medju zemljama članicama. SAD bi mogle da planiraju potencijalnu vojnu akciiju, ali to nije slučaj sa NATO-m, kao alijansom. Isto tako, sve vlade, pa i vojni establišmenti, žele da diplomatske akcije imaju prioritet, a da vojne mere budu apsolutno poslednja opcija. U medjuvremenu će se vršiti pritisci da se diplomatijom i ekonomskim merama utiče na ruski stav.”
Glas Amerike: Kako bi eventualna dodatna vojna intervencija Rusije u Ukrajini mogla da utiče na buduće odnose SAD i Rusije?
Loren: To je teško reći. Ponašanje predsednika Putina ima neposredan uticaj na zahladjivanje odnosa dve zemlje na medjudržavnom nivou, a u pogledu ličnih veza dva predsednika, američkog i ruskog, u Vašingtonu će se daleko opreznije i sa većom sumnjom prilaziti izjavama i akcijama ruskog predsednika. Mislim da je fokus stavljen na ličnost predsednika Putina i na njegov odnos prema Zapadu. Ipak, možemo da konstatujemo da je situacija oko Ukrajine u procesu stalnih promena i da sve strane nastoje da je sagledaju na objektivniji i izbalansiran način.
