Linkovi

Dojčinović: „Panama papers“ pokazuje poslovanje ruskih tajkuna u Srbiji


Stevan Dojcinovic

Stevan Dojcinovic

„To su ljudi iz Putinovog najužeg okruženja, neki od njih nalaze se na listi sankcija. Nekisu imali poslove ovde, ali nisu došli otvoreno sa svojim ruskim firmama, već su išli kroz splet offshore firmi", kaže urednik KRIK-a

Preko sporne firme „Mosak Fonseko“ sa Paname, koja se našla u središtu velike afere poznate kao „Panama papers“, poslovalo je oko stotinu srpskih biznismena, kaže za RSE Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koja je učestvovala na istraživanju. Takođe, u dokumentima se vidi da su pojedini ruski tajkuni bliski Vladimiru Putinu koristili offshore firme za tajno poslovanje u Srbiji.

„To su ljudi iz Putinovog najužeg okruženja, neki od njih nalaze se na listi sankcija, dakle njegovi najbliži biznismeni. Neki od njih su imali svoje poslove ovde, ali, što je zanimljivo, oni nisu došli otvoreno sa svojim ruskim firmama, dakle nisu otvarali predstavništva ili učestvovali u privatizacijama, već su išli kroz splet offshore firmi. Praktično se u našoj javnosti ni ne zna do kraja ko stoji iza tih poslova“, kaže Dojčinović i dodaje da to nisu krupne investicije, ali da pokazuju neke nove tendencije.

Lista od 18 najzanimljivijih imena biznismena iz Srbije koji su koritili usluge „Mosak Fonseko“ biće objavljena 5. aprila na sajtu KRIK-a, kaže Dojčinović.

“Neće se videti mnogo zanimljivih političara, kao što mnogi očekuju, ali ima nekih zvučnih imena iz sveta biznisa. Razlog za to je taj što sve što je ovde procurelo izašlo je iz jedne kancelarije koja se bavi osnivanjem offshore firmi. U svetu postoji na stotine takvih kancelarija, tako da mi ovde možemo da vidimo samo one Srbe koji su u ovoj agenciji osnivali firme”, objašnjava naš sagovornik.

“Pojavljuje se nešto više od 100 imena”, dodaje Dojčinović, “s tim što je tu dosta nekih srednjih preduzetnika, na primer koji prodaju računare i napravili su offshore firmu da bi izbegli da plate porez.”

Putinov mistični muzičar

KRIK je bio jedna od 100 redakcija koje su prethodnih meseci učestvovale u istraživanju dokumenata procurelih iz „Mosak Fonseka”.

Jedan od najznačajnijih aspekata ovog projekta je to što rekonstruiše priču o finansijskim vezama predsednika Ruske Federacije. Zahvaljujući ovim podacima se saznalo ko je osoba na koju se najverovatnije vodi Putinovo bogatstvo, kaže Dojčinović.

„Reč je o jednom muzičaru, čelisti, koji je Putinov blizak prijatelj iz detinjstva i njegova osoba od poverenja. Na osnovu ove dokumentacije se vidi da on učestvuje u mnoštvu offshore firmi. To je čovek koji inače nema nikakav drugi posao, osim što svira u filharmoniji. Takođe, vidi se da su mnogi biznismeni plaćali novac upravo njegovim firmama. Tako da se postavlja pitanje, da li je taj misteriozni muzičar čovek koji drži svu Putinovu imovinu?“

Nisu izuzeti ni drugi svetki zvaničnici i javne ličnosti. Milioni dokumenata otkrivaju da kompanije na egzotičnim destinacijama poseduje 12 aktuelnih i bivših svetskih lidera, kao i 128 političara i vršilaca javnih funkcija širom sveta. “Mosak Fonseka” osnivao je kompanije za 61 člana porodica i saradnika premijera, predsednika ili kraljeva širom sveta.

„Zanimljivo je da se pojavljuje i Petro Porošenko, Ukrajinac koji je došao posle Janukovića proglašenog za jednog od najkorumpiranijih čelnika države. Sad vidimo da i njegov naslednik Porošenko, prozapadni igrač, posluje na isti način kao i deo ekipe za koji znamo da su u tim mračnim poslovima.“

Kako funkcionišu offshore kompanije

Iako se u svetu poslovanje offshore firmi smatra problematičnim iz niza razloga, u Srbiji se na ovaj vid firmi gleda kao na nešto normalno, kaže Dojčinović. Poslovanje offshore kompanije može biti legalno, ali je problematično sa etičkog stanovišta. U najboljem slučaju, ljudi koji osnivaju takve firme imaju cilj da ne plate porez, objašnjava naš sagovornik.

“Dakle, neko osnuje fiktivno preduzeće, preduzeće koje ne postoji, osim na papiru. Takve firme se koriste da bi se slao novac u offshore zonu naplaćivanjem firmi, na primer u Srbiji, usluga koje ne postoje. Offshore zona ne mora nužno da bude neka egzotična zemlja, to može biti i Austrija. Ona omogućava tajnovitost osnivanja firmi. Mi, dakle, offshore firme možemo koristiti da bi izbegli da platimo porez, ali istovremeno i da bismo sakrili sebe kao vlasnika. Kada to radimo, to znači da imamo neki cilj, na primer pranje novca, skrivanje imovine i slično”, zaključuje Dojčinović.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG