Dobitnik brojnih nagrada, dokumentarni film "Život u hitnim situacijama: Priče o lekarima bez granica“, autora Marka Hopkinsa, od nedavno se prikazuje u bioskopima. Film nudi lični pogled u često veoma teške misije lekara koji volontiraju za medjunarodnu humanitarnu organizaciju "Lekari bez granica“.
U dokumentarnom filmu prvi put je, iz neposredne blizine prikazan način na koji medicinski timovi "Lekara bez granica“ odgovaraju na vanredne situacije uzrokovane ratom, infektivnim bolestima ili prirodnim katastrofama. Ova organizacija je poznata po svojim teškim misijama – u tretiranju ogromnog broja žrtava, sa ograničenim izvorima i često u lošim uslovima. "Lekari bez granica“ omogućili su autoru filma Marku Hopkinsu i njegovoj ekipi neograničen i potpun pristup svojim operacijama na terenu u delovima Afrike.
Prosto je nemoguće izbeći osećanje hitnosti sa kojim se "Lekari bez granica“ suočavaju svakog minuta – donoseći odluke o životu i smrti. Scene iz dokumentarnog filma su toliko realne dok se smenjuju – sa zagnojenim ekstremitetima, otvorenim ranama, hirurškim operacijama lobanje. Film pokazuje lekare volontere u trenucima dok se bore da obezbede neophodnu negu, direktno suočeni sa krizom.
Jedan od tih volontera je doktor Tom Kruger. On je otišao u Liberiju 2003. na kraju tamošnja dva gradjanska rata u kojima su ubijene stotine hiljada ljudi.
"Bio sam prilično u šoku kada sam stigao tamo. Ako želite da razgovarate sa nekim od vaših prijatelja iz ekipe ... i ne možete da opišete zadah, osećaj vrućine na vašem telu i znoja koji vam se sliva niz ledja, zadah gnoja koji vam se uvlači u nozdrve, prljavih tela u zatvorenoj prostoriji, osećaj sopstvene panike kada niste sigurni šta treba da uradite“, opisuje Kruger.
I drugi lekari koji se pojavljuju u filmu dele osećanje doktora Krugera. Oni govore o nedostatku medicinskih izvora i opisuju svoje naporne sate u lošim, neopremljenim prostorijama za negu. Mnogi rizikuju svoje živote dok se rat odvija oko njih.
Doktor Kris Brešier boravio je u Demokratskoj Republici Kongo, gde je sudeći prema podacima "Lekara bez granica“, više od 4 miliona ljudi izgubilo život od 1997. On je takodje odredjeno vreme proveo u Liberiji tokom gradjanskih ratova.
"Nema vode, nema struje, nema hrane. Prilično apokaliptično“, priseća se Brešier.
Doktorka Kiara Lepora je još jedan od volontera koji se pojavljuju u filmu. Ona je radila u različitim delovima Afrike, uključujući Kongo, za koji kaže da ga smatra jednom od najteže ratom razorenih zemalja na svetu.
"Zato što na neki način nisam očekivala takve vrste problema sa kojima smo se tamo suočili. Situacija je nekako mnogo više nepoznata zapadnom svetu i nije bila dobro predstavljena u medijima, nije bila toliko dirljiva“, kaže Lepora.
Film navodi gledaoce da se usprotive takvoj realnosti. Kamera se često fokusira na napeta lica lekara. Ponekad dodje do svadje medju njima oko tretmana, koji može da predstavlja izlečenje ili može da izazove smrt.
"Ili si premoren ili frustriran ili se teško suočavaš sa situacijom, ali to znači da si izgubio samopouzdanje u ono što znači biti lekar“, kaže jedan od doktora u filmu.
Doktorka Lepora poručuje da se organizacija suočava sa nedostatkom lekara veterana.
"Postoji veliki broj lekara koji žele da volontiraju. Ali ne i dovoljno lekara koji su spremni da ponove takvo iskustvo.“
Doktorka Lepora kaže da će se najverovatnije vratiti u "Lekare bez granica“, zato što, kako kaže, jednom kada je naučila kako izgleda biti od koristi u kriznim situacijama, smatra da je veoma teško ne preduzeti ništa kada dodje do nove krize.