Linkovi

Detke: Sukob EU i Rusije u Ukrajini

  • Jela Defrančeski

Diter Detke, profesor na Univerzitetu Džordžtaun

Diter Detke, profesor na Univerzitetu Džordžtaun

Osvrućići se na zbivanja u Kijevu, profesor Diter Detke kaže da bi ekonomske veze sa Rusijom mogle da zakoče demokratizaciju Ukrajine

Tekuća politička previranja u Ukrajini posledica su sukoba politike Evropske unije sa zemljama takozvanog “istočnog partnerstva” i nastojanja Rusije da osnuje takozvanu Evroazijsku uniju pod svojim primatom, kaže Diter Detke, profesor na Univerzitetu Džordžtaun, ovde u Vašingtonu.

Svojevrsna “klackalica” između Moskve i Brisela započela je pre četiri godine kada je Evropska unija ponudila takozvano “istočno partnerstvo” Ukrajini, Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji, Moldaviji i Belorusiji, kaže Detke. To se direktno kosi sa ambicijom Moskve da do 2015. osnuje Evroazijsku uniju sa tim istim zemljama i još nekoliko centralnoazijskih zemalja, podseća on.

“Evroazijska unija, koja je više mitska nego stvarna, jer tim zemljama ne nudi mnogo, u stvari predstavlja političku deklaraciju umesto ekonomski koncept od koristi za taj region. Moskva pre svega želi da istakne da su sve te zemlje i posle pada Sovjetskog Saveza i dalje deo njene interesne sfere. Iza svega toga stoji nastojanje Rusije da održi status važne svetske sile, koji bez toga ne može više da održi.”

Mada su Belorusija i Jermenija, a možda i Moldavija na putu pridruživanja ruskoj uniji, njihovi ekonomski odnosi su mnogo slabiji sa Rusijom nego sa Evropom, kaže Detke.

“Pogledajte samo Moldaviju, njene ekonomske veze su mnogo jače sa Evropskom unijom. Slično se može reći za Belorusiju, za koju znamo da iz ideoloških i drugih razloga ne može da započne proces političkog približavanja Zapadu. Međutim, ostaje činjenica da ‘istočno partnerstvo’ Evropske unije pruža prostor za ekonomsku saradnju bez pritiska, kakav Rusija vrši na zemlje koje želi da okupi u Evroazijsku uniju pod svojom kapom.”

Brisel je zemljama “istočnog partnerstva” ponudio slobodnu trgovinu i finansijsku pomoć. Uslov za to je sprovođenje demokratskih reformi. Evropa nije protiv Rusije, nastavlja Detke.

“Ako uzmete u obzir internu situaciju pojediniih zemalja ‘istočnog partnerstva’, većina je evropski orijentisana. Koncept nije uperen protiv Rusije, naprotiv svrha je jačanje organskih veza Evrope sa partnerskim zemljama, kao i sa Rusijom. Uostalom, glavna tržišta Rusije nalaze se u Evropi. Niko ne razmišlja o stvaranju novih granica, ni držanju Rusije u okruženju.

Osvrućići se na zbivanja u Kijevu, Detke kaže da bi ekonomske veze sa Rusijom, mogle da zakoče demokratizaciju Ukrajine. Međutim priča nije završena, tvrdi on:

Mislim da bi stvari mogle da krenu nabolje posle najavljenih prevremenih izbora. Janukovič je po svemu sudeći, prihvatio Putinovu ponudu delom zbog svojih kalkulacija u vezi sa izborima 2015. Potrebna mu je većina glasova proruski orijentisanog stanovništva na istoku zemlje gde se pojavila nova suparnička proruska stranka. Takođe su mu potrebni brzi ekonomski rezultati, jer je Ukrajina uveliko skliznula u recesiju. Na kraju, Ukrajina još uvek zavisi od ruske nafte.”

Detke priznaje da je Brisel sporo reagovao na finansijske potrebe Kijeva, ali dodaje da je rešenje moguće. Dve zemlje koje su najviše zainteresovane za opstanak evropski orijentisane Ukrajine su Poljska i Švedska, kaže Detke. Obe žele da njihov prvi sused ostane samostalan u odnosu na Moskvu. Njihov je cilj je da Ukrajina dobije ponudu za članstvo u evropskom bloku.
XS
SM
MD
LG