Linkovi

Digitalna revolucija na univerzitetima

  • Džim Rendl

160 hiljada studenata za svojim kompjuterima širom sveta slušaju predavanje profesora Sebastijana Trana na univerzitetu Stenford

Digitalna tehnologija uzdrmala je temelje novinarstva, muzike, industrije i drugih grana ekonomije, a sada je došao red i na visoko obrazovanje. Digitalna revolucija u nekim slučajevima znači da desetine hiljada studenata mogu da se prijave za jedno predavanje koje drže vrhunski profesori. Stručnjaci ističu da je brzina promena u oblasti visokog obrazovanja sve veća, te da je neumitno da će uticati na kvalitet predavanja, ocenjivanje studenata i pristup znanju.

Zamislite jedan čas na fakultetu sa 160 hiljada studenata za svojim kompjuterima širom sveta, koji svi slušaju predavanje istog profesora. Možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo predavanje profesora Sebastijana Trana na univerzitetu Stenford u Kaliforniji.

“Predajemo ovaj predmet na Stenfordu, a sada ga nudimo i onlajn za ceo svet. Veoma smo uzbuđeni zbog toga”.

Predavanje Sebastijana Trana i Pitera Norviga o veštačkoj inteligenciji može da se pronađe na Jutjubu. Besplatno je, a pristalice kažu da je to dokaz da vrhunski akademici mogu uspešno da podučavaju svakoga, bilo gde se ta osoba nalazila. Univerziteti su do sada generalno sporo reagovali na promene, kaže profesorka Rita Mekgrat sa prestižnog univerziteta Kolumbija u Njujorku.

“Biznis model našeg obrazovnog sistema za fakultete nije se promenio još od vremena Sokrata. Jedna osoba stoji pred grupom ljudi i drži monolog. Malo modernija verzija je to što sada mogu da postavljaju pitanja”.

Mekgrat prati kako se različite grane industrije prilagođavaju brzim promenama. Ona kaže da će usavršena digitalna tehnologija biti uzrok velikim promenama. Jedna od tih promena, smatra profesor Spenser Benson sa univerziteta države Merilend, jeste i način na koji će profesori u budućnosti podučavati studente.

“To je u neku ruku promenilo ulogu profesora od osobe koja samo prenosi znanje, do nekoga ko pomaže studentima da sami pronađu informaciju, ocene njenu važnost i znaju kako da je upotrebe”.

Još jedna promena vidi se u načinu na koji se ocenjuje napredovanje studenta. Rob Hjuz je predsednik kompanije “TopCoder”, koja nudi onlajn akreditaciju studenata. Hjuz je za naš program pričao preko Skajpa.

“Kodovi, razvoj softvera, matematika, algoritmi, kompjuterske nauke – sve su to stvari koje su pomogle u objektivnom i automatizovanom sistemu za testiranje”.

Studente je teže automatski ocenjivati iz književnosti, istorije i drugih manje tehničkih predmeta. Jedno od rešenja jesu onlajn časovi, ali sa profesorom, koji će oceniti svakog studenta ponaosob. To je nešto što praktikuje profesor Džordž Simens sa univerziteta Atabaska iz Kanade, koji je takođe pričao preko Skajpa.

“Ovo je uzbudljivo vreme za nas u prosveti, ali je malo i uznemirujuće s obzirom da pokušavamo da pronađemo odgovore na važna pitanja o tome da li će institucija univerziteta da opstane, i ako hoće, kako će izgledati u budućnosti”.

I dok većina profesora smatra da se budućnost predavanja seli na internet, neki studenti sa univerziteta države Merilend nisu baš tako oduševljeni.

“Izgleda da će nam to biti strano i da ćemo teže naučiti na taj način”.

“Učenje noću u studentskom domu sa prijateljima je bilo ključno za ocene i predavanja”.

Ovim studentima se dopala ideja da onlajn predavanja budu jeftinija i dostupnija onima van univerziteta. Neki akademici kažu da će univerziteti odoleti promenama, dok drugi smatraju da masovna predavanja preko internet predstavljaju deo digitalne revolucije, koja će uskoro uvesti značajne promene u način na koji se znanje stiče i prenosi.
XS
SM
MD
LG