Linkovi

Petnaest godina mira na Balkanu

  • Piter Fedinski

Ivo Josipović, predsednik Hrvatske, i Bakir Izetbegović, član Predsedništva BiH učestvovali su na panelu u Njujorku povodom 15-godišnjice sklapanja Dejtonskog sporazuma.

Ivo Josipović, predsednik Hrvatske, i Bakir Izetbegović, član Predsedništva BiH učestvovali su na panelu u Njujorku povodom 15-godišnjice sklapanja Dejtonskog sporazuma.

Dejtonski mirovni sporazum, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini, sklopljen je tokom administracije predsednika Bila Klintona novembra 1995. i potpisan idućeg meseca u Parizu. Predsednik Klinton je u sredu bio domaćin panela u Njujorku, povodom protekle 15. godišnjice Dejtona, na kojem je raspravljano o važnosti sporazuma u trenutku sklapanja i njegovom budućem značaju.

Bosna i Hercegovina je ranih 1990-ih bila poprište najtežih borbi u Evropi posle Drugog svetskog rata. U srpskoj agresiji na bivšu jugoslovensku republiku, stradalo je 250 hiljada ljudi, a oko dva miliona je raseljeno. Evropske zemlje su u početku stajale po strani, dok se krvoproliće nastavljalo. Bivši državni sekretar Džems Bejker je sumirao stav američke javnosti i kongresno protivljenje američkoj intervenciji kada je rekao da Sjedinjene Države „nemaju psa za taj lov“ (nemaju sopstveni interes da bi se mešali u taj konflikt). Predsednik Klinton je mislio drugačije.

Pod brojem jedan, zbog posledica Hladnog rata, Sjedinjene Države su morale da redefinišu svoje odnose sa Evropom i NATO-om. Inače bi sve naše pretenzije da će raspad komunizma dovesti do velike eksplozije prosvećene demokratije, slobode, napretka i bezbednosti, izgledale kao prevara“, izjavio je bivši predsednik Bil Klinton tokom jučerašnje retrospektive Dejtonskog sporazuma na Njujorškom univerzitetu.

Među učesnicima su bili bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt, general u penziji Vesli Klark i visoka predstavnica Evropske unije za inostranu politiku, Ketrin Ešton. Oni su govorili o ratnim zločinima i pritisku na Srbiju da prihvati mirovne pregovore. Pritisak je obuhvatio i ekonomske sankcije, bombardovanja srpskih snaga d strane NATO-a i dostavljanja oružja nenaoružanim Bošnjacima.

Bivši američki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt, opisao je šta je mogla da bude alternativa miru.

Mogli bismo ovde, 2011, da razmatramo dvadesetu godinu bosansko-hrvatskih ratova. Hrvatska je mogla da bude nalik na Kipar, pri čemu bi Srbi okupirali deo zemlje u neprekidnom neprijateljstvu. Bosna bi, kao poprište stalnog sukoba, bez sumnje bila uporište terorizma.

Učesnici panela su priznali da Dejtonski sporazum nije savršen, ali je održao mir. Primetno odsutni na panelu u Njujorku, bili su predstavnici Srba.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsednik Hrvatske, rekli su da problemi mira obuhvataju nezaposlenost, korupciju, neefikasno pravosuđe, prenaduvanu birokratsku vlast i pomanjkanje investicija. Voditeljka panela i televizijska novinarka Kristijana Amanpur, zatražila je od dvojice lidera da sarađuju u ekonomskom razvoju i naterala ih da se rukuju. Član bosanskohercegovačkog Predsedništva, Bakir Izetbegović, priznao je da njegov hrvatski kolega Ivo Josipović doprinosi pomirenju.

Na Balkanu, najlakše je držati se iste mantre – krivi su svi drugi. Predsednik Jospipović je bio spreman i da prizna, a ne samo da optužuje. Prema tome, on je u tom smislu otvorio novu dimenziju. A onda, to će dovesti do bolje atmosfere i privući investicije“, kaže Izetbegović.

U svojoj završnoj reči, predsednik Klinton je rekao da je Dejtonski sporazum bio prvi posthladnoratovski pokušaj dokazivanja da ljudi mogu da žive u atmosferi u kojoj sve strane mogu da dobiju, a niko da ne izgubi. On je izrazio nadu da će ta ideja uspeti, zaključivši da sve to ipak još treba da se potvrdi.

XS
SM
MD
LG