Linkovi

Potraga za Davinčijevim muralom

  • Vesti Amerike

Potraga za Davinčijevim muralom

Potraga za Davinčijevim muralom

Prema nekim izvorima, renesansni umetnik Leonardo Davinči je 1505. godine na jednom zidu palate Vekio, u Firenci, naslikao fresku Bitka kod Angijarija. Danas je na tom zidu nema. Ljubitelje i istoričare umetnosti već pet vekova muči pitanje šta se dogodilo sa tom slikom, na kojoj su bila prikazana četiri konjanika u bitci. Jedan novi tim istraživača, zajedno sa jednim fizičarom iz Američke nacionalne laboratorije Argon, sada pokušava da pronađe odgovor.

Viši fizičar u Nacionalnoj laboratoriji Argon, Robert Smajter, učestvuje u mnogim istraživanjima.

Bavim se astrofizikom, biologijom… a pomagao sam i jedriličarskom timu Američkog kupa da im brod plovi brže“, kaže Smajter.

Smajter je ekspert za proces zvani „kristalna difrakcija“ kojim se snop neutrona propušta kroz sočivo da bi se dobila slika, kao u kameri. Njime mogu da se snimaju udaljena sazvežđa, radioaktivna žarišta u svetu ili tumori u ljudskom organizmu.

„U telo se unosi radioaktivnost koja se koncentriše u tumoru. Moj uređaj skenira to mesto i daje sliku na kojoj lekar može da vidi kakvog je oblika tumor i donese zaključak o potrebi operacije“, kaže Smajter.

Tragači za Davinčijevom „Bitkom kod Angijarija“ zapitali su se da li bi Smajterov uređaj mogao da im pomogne.

Jel možete da vidite kroz zid od opeke? Rekao sam im da mogu“, kaže Smajter.

Istraživači veruju da se Davinčijev mural krije iza zida od opeke, koji je krajem 16. veka podigao umetnik Vasari kada je slikao freske po zidovima palate Vekio.

To je bilo davno 1505. ili 1565. kada je pokrivena. Ne znamo u kakvom je stanju“, kaže Smajter.

Istraživači su najpre pokušali tradicionalnim metodama.

Napravili su rupu u fresci, mislili su da vide neku boju pa su je proširili. Italijanske vlasti im nisu dozvolile da buše rupe na raznim mestima pa su pozvali mene da probam da je vidim bez oštećenja zida“.

„Svi radovi, sve rupe koje su napravljene bile su na mestu ranijih pukotina, tako da Vasarijeva slika nije narušavana“.

Teri Garsija, iz američkog Nacionalnog geografskog društva kaže da je bušenje pružilo dokaze o postojanju organskog materijala sličnog Davinčijevim bojama, što navodi na zaključak da slika postoji.

Pitanje je, da li će ona ikada ugledati svetlo dana bez oštećivanja freske koja je ispred nje?

Smajter kaže da će biti potrebni vreme i novac da se to uradi kako treba ali on se nada da će svojom metodom kristalne difrakcije moći da zaviri iza sadašnje slike i otkrije izgubljeno delo jednog od najčuvenijih umetnika sveta.

XS
SM
MD
LG