Linkovi

Server: Većinu ne zanima etnonacionalizam

  • Helena Đorđević

U razgovoru za Glas Amerike, američki analitičar Danijel Server razmotrio je nove nacionalističke incidente u regionu, odnose Srbije i Albanije ali i problem stanovnika Balkana koji odlaze da se bore na strani Islamske države.

U svom blogu na vebsajtu Peacefare.net, američki analitičar Danijel Server izrazio je zabrinutost zbog nedavnih incidenata na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije, kao i pojave grafita na srpskom manastiru Dečani. On je osudio nacionalističke ispade koji remete odnose Srbije i Albanije u trenutku kada je susretom premijera Vučića i Rame trebalo da se načini važan iskorak.

“Bila je to koincidencija – incident na fudbalskoj utakmici koji nije bilo lako ignorisati i pojava grafita na na manastiru Dečani, za šta sam mislio da je nesrećna podudarnost dogadjaja koji su otkrili da je uvek bio problem na Balkanu – ali obično sporedni problem – etnonacionalizam medju Albancima. Oba dogadjaja su po meni pokazala jednu podzemnu struju etnonacionalizma.”

Server ističe da su u pitanju osećanja manjine stanovništva koja ne bi trebalo da ugroze napredak u srpsko-albanskim odnosima.

“Odnosi jesu bolji. Ne bi trebalo da nam pažnju odvuče sasvim mali procenat populacije na Kosovu, Albaniji, Crnoj Gori – medju kojima postoji odredjeno pan-albansko osećanje. Iskreno rečeno postoji pan-srpsko raspoloženje u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, oba ova naroda imaju istorijat etnoteritorijalnog nacionalizma. Nemam zamerke na to što ljudi prepoznaju da imaju zajedničku kulturu i jezik, ali problem nastaje kada ljudi dovedu u pitanje političko uredjenje i pokušaju da prekrajaju granice u skladu sa etničkom pripadnošću, to ima veoma destabilizujući efekat.”

Server smatra da većina gradjana u Albaniji, Kosovu i Srbiji ima sasvim drugačije prioritete.

“Strasti lako planu a posebno u uskoj manjini populacije, želim da povučem da većnu Albanaca u Albaniji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji danas više brine njihova plata I kvalitet života nego prekrajanje granica. Isto vazi za Srbe, jasno je da se Srbija okrenula od nečega sto Vesna Pusic, govoreći o Hrvatskoj, naziva “herojskom politikom”, a to je politika etničkog nacionlizma, okrenula se ka običnoj, “dosadnoj politici” - obezbedjivanju usluga, popravljanju ulica, staranju da ljudi imaju poslove, i mislim da ljude u svim zemljama regiona više interesuju poslovi nego zastava iznad fudbalskog stadiona pa čak i šta je napisano na manastiru Dečani. To što je uradjeno je užasna, šokantna stvar ali to ne rade svi, već sasvim mali deo stanovništva.”

Medju grafitima na manastiru Dečani našla se i podrška uspostavljanju kalifata Islamske države, kao manifestacija novog problema u regionu – pojave ljudi koji odlaze da se bore u Iraku i Siriji na strani islamista. Situacija je posebno paradoksalna na Kosovu, koje neguje snažno partnerstvo sa SAD. Mnogi stručnjaci smatraju da problem ima ekonomsku pozadinu jer nezadovoljni mladi muslimani iz regiona ne vide alternativu i zato su laka meta radikalnih regrutera.

Svakako je delimicno povezano sa ekonomijom ali nije samo ekonomska situacija u pitanju. Islamisti će imati odredjenu privlačnost za mlade, možda nedovoljno obrazovane muslimane na Balkanu. Ako pogledate broj ljudi koji odlaze da se bore u Iraku ili Siriji je mali i vlade Kosova, BiH i Srbije se veoma trude da ih spreče, ali to nije lako. U pitanju su demokratske zemlje koje izdaju pasoše i nije lako sprečiti ljude da idu u inostranstvo pa će biti potrebna konstantna budnost”, smatra Server.

Američki analitičar ističe da bi broj regruta ISIS-a u regionu mogao da poraste ukoliko se borbe nastave, ali da je i dalje reč o izuzetno malom broju ljudi. Čak i ako se potpuno preseče broj stranih boraca, i dalje bi postojao ogroman problem u Iraku i Siriji, zaključuje američki analitičar.

XS
SM
MD
LG