Linkovi

Server: Politika "i EU i Kosovo" nerealna

  • Branko Mikašinović

Analitičar Danijel Server

Analitičar Danijel Server

Analitičar Danijel Server za Glas Amerike govori o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji i odnosima Srbije i Kosova. Prvo pitanje Danijelu Serveru odnosilo se na prepreke sa kojima se Srbija trenutno suočava na putu ka Evropskoj uniji.

Server: “Neposredna prepreka je situacija na severu Kosova koja mora biti rešena pre nego što bi Srbija mogla da dobije status kandidata. Istovremeno, treba imati na umu da postoje brojne stvari koje će Srbija morati da sprovede u delo, a jedna od njih je da Beograd mora da uspostavi dobre odnose i sa susednim Kosovom. Dakle, Srbija mora rešiti pitanje severnog Kosova danas, a u budućnosti i pitanje celog Kosova.“

Glas Amerike: Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je Srbiji potrebna politika koja će uključiti i ulazak u EU i Kosovo, ali koja neće ugroziti teritorijalni integritet Srbije?

Server: „Ja sam mnogo puta rekao, kao i mnogi u EU, da je Kosovo suverena i nezavisna država i da se to neće promeniti mada će ono ući u EU daleko kasnije od Srbije, pošto je Beograd spreminji u pogledu tehničkih aspekata. Politika Srbije - i EU i Kosovo - nije realna i ukoliko Srbija nastavi da insistira na svom suverenitetu nad Kosovom, neće ući u EU i to su brojne članice EU jasno stavile do znanja.“

Glas Amerike: Medjutim, neke članice EU se slažu sa pozicijom Srbije?

Server: „To ne znaći mnogo, pošto je potrebno da samo jedan članica stavi prigovor da bi se Srbija zadržala van EU. Potrebna je saglasnost svih 27 članica unije, a one se neće saglasiti ako Srbija nastavi da polaže pravo na suverenitet Kosova. Beograd će morati da prvo reši to pitanje.“

Glas Amerike: Šta mislite o konceptu podele Kosova?

Server: „Odgovor na to je ne, ne i ne. Ako hoćete, ta opcija nije moguća i zbog same rezolucije UN 1244 kojom se Kosovo tretira kao jedinstven politički entitet. Ukoliko Srbija bazira svoju politiku na toj rezoluciji, što Begorad čini, ne možete se zalagati za podelu Kosova. Ako bi Albanci ikada i razmotrili mogućnost podele, oni bi za uzvrat zahtevali Preševsku dolinu, a Srbija će to odbiti. Pored toga, podela Kosova bi destabilizovala Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Isto tako 22 članice unije od 27 ne bi prihvatile podelu pošto su već priznale Kosovo u okviru njegove sadašnje teritorije, a da ne pominjemo ostalih 85 zemalja koje su do sada priznale Prištinu.“

Glas Amerike: Neki predlažu da se pitanje statusa Kosova reši na medjunarodnoj konferenciji, kao što je to bio slučaj sa Bosnom u Dejtonu?

Server: „Imate problem sa tom idejom pošto je status Kosova već rešen za 85 zemalja, koje ga priznaju, a očekuje se možda i da će ga 100 zemalja priznati početkom iduće godine. Čak i zemlje koje ne priznaju Kosovo ne poriču da će ono ostati suvereno i nezavisno. Dakle, pitanje nije nezavisnost Kosova, već kako da Srbija izadje iz izolovane diplomatske kutije u koju se zaglavila.“

Glas Amerike: Neki srpski analitičari kažu da bi možda neke nove i originalne ideje mogle da iskrsnu u integracionom procesu ulaska Srbije u EU?

Server: „Ja nemam nikakve nove ideje. Pre desetak godina objavio sam članak o opcijama za Kosovo od kojih je samo jedna zastupala tezu nezavisnosti Kosova, a sedam nije. Te opcije su sada nestale, a razlog tome je uglavnom vladavina Slobodana Miloševića. Znam da nije fer da sadašnji režim snosi posledice toga, ali to je realnost.“

Glas Amerike: Ukoliko Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, kakav dalji razvoj dogadjaja očekujete?

Server: Ne verujem da će ikada biti postignut bilateralni akt priznavanja Kosova. Nadam se da će jednog dana Beograd reći Rusima da dozvole Kosovu da postane članica Generalne skupštine UN, što je Beograd već učinio u pogledu Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda. Kada Kosovo dospe u Generalnu skupštinu, nema potrebe za aktom bilateralnog priznavanja. Daleko manji broj zemalja je, na primer, priznao Crnu Goru nego Kosovo, pošto je ona bila brzo primljena u Generalnu skupštinu UN. Znači postoji drugačiji put da se reši taj problem, a to je da Savet bezbednosti preporući Kosovo za članstvo, čime bi se rešilo to pitanje.“

Glas Amerike: Ali šta ako jedna članica, kao što je Rusija, stavi veto na taj predlog?

Server: „Onda Kosovo neće ući u UN, a to je sadašnja situacija. Rusija stoji pri svojoj poziciji da će staviti veto na svaki predlog za ulazak Kosova u UN. Medjutim, to nije principijelan stav Moskve, koja je priznala secesionističku Južnu Osetiju i Abhaziju, koje su pokrajine Gruzije, ali ne i Kosovo, pošto je reč o političkoj podršci Moskve koju Beograd želi.“

XS
SM
MD
LG