Linkovi

Hamilton: Bez specijalnih odnosa SAD i Kine

  • Jela Frančeski

Ubrzani razvoj nameće potrebu uspostavljanja bližih odnosa sa Kinom: Danijel Hamilton

Ubrzani razvoj nameće potrebu uspostavljanja bližih odnosa sa Kinom: Danijel Hamilton

Nedavna poseta američkog sekretara Roberta Gejtsa Pekingu, kao i predstojeća poseta kineskog predsednika Hua Đintaoa, privukle su veliku pažnju međunarodne javnosti. Očigledno nastojanje Vašingtona da se približi Pekingu, nagnalo je, pored ostalog, šeficu evropske diplomatije, Ketrin Ešton da upozori Evropljane da Sjedinjene Države traže nove partnere u svetu. Povodom takvh strepnji, direktor Centra za transatlantske odnose, Danijel Hamilton, odgovorio je na pitanje da li Evropljani zaista gube važnost kao najbliži američki saveznici.

„Mislim da tvrdnja da relacija Amerike sa jednom zemljom isključuje odnose sa drugom, nije zasnovana na stvarnosti. Sjedinjene Države su, kao što je poznato, atlantska sila, ali takođe i sila na Pacifiku. Naše transatlantsko partnerstvo je prirodno fokusirano na Evropu, kao što je njeno angažovanje na području azijskog Pacifika, usredsređeno na održavanje stabilnosti tog dela sveta. Amerika održava veze sa zemljama tog regiona i preuzela je bezbednosne obaveze prema njima, koje mora da ispunjava.“

Hamilton je zatim ovako objasnio razliku između veza koje SAD održavaju sa Evropom i Kinom.

„Kina je lenjinistička jednopartijska država, koja nastoji da transformiše svoju privredu uz pomoć nekoliko kapitalističkih metoda. Razlike u stanovištima su isuviše velike za stvaranje nekakvog specijalnog američko-kineskog partnerstva. Njena veličina i globalne ekonomske promene do kojih je došlo zbog kineskog brzog napredovanja, jednostavno nameću potrebu ne samo Americi, nego i ostalim zemljama u svetu da uspostave bliže veze sa njom.“

Za razliku od Evrope, gde zemlje već decenijama izgrađuju institucionalnu i privrednu povezanost, region azijskog Pacifika je tek na pragu takvih promena, kaže Hamilton.

U azijsko-pacifičkom regionu takva povezivanja gotovo ne postoje. Ne postoji nikakva multilateralna struktura slična evropskoj, niti su proteklih decenija te zemlje bile predane nečemu takvom. Tek je proteklih godina počelo da se radi na stvaranju regionalnih aranžmana i to uz učešće Sjedinjenih Država.“

Region je i dalje opterećen nizom nerazrešenih sporova.

"Japan nije sledio politiku pomirenja kao posleratna Nemačka. U regionu i dalje postoje problemi kao što su podeljena Koreja, antagonizam Kine i Tajvana, kao i teritorijalni sporovi, uključujući sporove oko teritorijalnih voda. Mnoge zemlje takođe brinu ambicije Kine, koja je ekonomski sve snažnija. One sa druge strane, u Sjedinjenim Državama vide garant stabilnosti.“

Angažman Vašingtona sa Kinom ima jednostavan cilj - kaže Hamilton - a to je uspostavljanje uhodanih odnosa sa Pekingom, kako neslaganja koja postoje između dve zemlje, kao i žarišta u regionu koja traju već decenijama, ne bi prerasli u destabilizujuće poremećaje.

XS
SM
MD
LG