"Važnost sporazuma START II je koliko pragmatična, radi daljeg unapredjnja odnosa dve zemlje, toliko i simbolična, pošto su se brojni političari u obe zemlje opredelili za njega i podržali ga," kaže za naš program saradnik Instituta „Brukings“ Igor Dančenko.
Dančenko: “Ukoliko Sjedinjene Države ne usvoje sporazum START, to će poništiti sav dosadašnji trud i očekivanja u pogledu ‘resetovanja’ odnosa i već postignutih uspeha Vašingtona i Moskve, u svetlu političkih teškoća sa kojima su kod kuće suočena oba predsednika, Obama i Medvedev. Nakon kongresnih izbora, pozicija predsednika Obame je oslabljena, dok se u Rusiji očekuje novi izborni ciklus. Kako dobri lični odnosi izmedju predsednika Buša i Putina nisu doneli značajnije rezultate, politički establišmenti na obe strane ne pridaju više toliku važnost ličnim odnosima, koliko političkoj realnosti. Rusija očekuje reagovanje američkog Kongresa na sporazum START II. Ustvari, važnost sporazuma je koliko pragmatična, radi daljeg unapredjnje odnosa dve zemlje, toliko i simbolična, pošto su se brojni političari u obe zemlje opredelili za njega i podržali ga, pa bi im odbacivanje sporazuma politički naškodilo.“
Glas Amerike: Kako procenjujte sadašnje odnose Rusije i Evrope?
Dančenko: „Postoji jasno razumevanje izmedju Evropske unije i Rusije da je potrebno proširiti saradnju, kako političku tako i ekonomsku. Pored toga, saradnja Moskve sa NATO-om i njegovo prisustvo na zapadnoj granici Rusije, u Moskvi se više ne vide kao smetnje za proširenje saradnje. Čak se govori i o mogućem budućem ulasku Rusije u NATO, a ni pitanje raketnog odbrambenog sistema više nije sporno, pošto sve strane nastoje da prilagode svoje pozicije i prihvate kompromise i možda izgrade zajednički raketni štit u kojem bi učestvovala i Rusija. Na osnovu ovakvog duha saradnje, predstojeći pregovori Rusije, NATO-a i Evropske unije će biti produktivni, a već je postignut značajan napredak u saradnji u pogledu Avganistana, kao i stava Rusije prema Iranu, s obzirom da bi Moskva mogla da posreduje u budućim razgovorima Zapada i Irana, kao neutralna strana, koja ima uticaj i na Zapadu i u Teheranu.“
Glas Amerike: Da li bi interesi Rusije i Turske mogli da se sudare u pogledu interesnih sfera na Balkanu?
Dančenko: „Odnos snaga na Balkanu se znatno promenio, posebno otkako je Kosovo postalo nezavisno. Posle delimičnog povlačenja Sjedinjenih Država i prepuštanja balkanskog regiona Evropskoj uniji i, takođe, u svetlu problema na koje Vašington nailazi drugde u svetu, balkanski region je postao ključni izazov za druge zemlje. Glavnu reč vode Evropska unija, Rusija i Tuska. Turska je postala jedan od vodećih regionalnih aktera proteklih desetak godina. Prvo, ona je sada ekonomski jaka zemlja, koja sve agresivnije, ali selektivno, investira na Balkanu i kroz to širi svoj politički uticaj. Mnogo toga će zavisiti i od saradnje regionalnih zemalja u energetskim projektima, kao što su Nabuko, Južni tok i mogući drugi tranzitni koridori. Izgradnja jednog ili više naftovoda bi dovela do veće regionalne saradnje od koje bi svi imali političku, ekonomsku i bezbednosnu korist. Dakle, tako bi se potencijalna konfrontacija zamenila kooperacijom.“