Linkovi

Efekti sporazuma o sirijskom hemijskom oružju

  • Branko Mikašinović

Američki državni sekretar, Džon Keri i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare u Ženevi, 14. septembra 2013. na kojoj su objavili da su SAD i Rusija postigle sporazum o uklanjanju sirijskog hemijskog oružja

Američki državni sekretar, Džon Keri i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare u Ženevi, 14. septembra 2013. na kojoj su objavili da su SAD i Rusija postigle sporazum o uklanjanju sirijskog hemijskog oružja

Analitičari Igor Dančenko, saradnikom konsultantske firme “Sidar Global Advisors”, i Amal Mudalali, saradnica Centra Vudro Vilson, o implikacijama i mogućim posledicama sporazuma Sjedinjenih Država i Rusije o sirijskom hemijskom oružju.

Igor Dančenko smatra da su postizanjem sporazuma izmedju SAD i Rusije o sirijskom hemijskom oružju odnosi Vašingtona i Moskve prebačeni na pravi i konstruktivan kolosek:

“Uprkos ranijim razlikama u pogledu Irana, Severne Koreje, Avganistana, itd. obe zemlje su bile primorane na neki način saradnje u zajedničkom interesu i interesu globalne stabilnosti. Medjutim, ovog puta Rusija ima inicijativu, a ne SAD, što je neuobičajeno. SAD su sada u defanzivnoj, ali i konstruktivnoj poziciji da bi se u saradnji sa Rusijom izbegao napad na Siriju, i sprečio mogući širi regionalni rat.”

Amal Mudalali medjutim ukazuje da se sporazumom o stavljanju sirijskog hemijskog oružja pod medjunarodnu kontrolu došlo bar privremeno do odustajanja od ranijeg plana o američkoj vojnoj akciji u Siriji, što ide u prilog Bašaru al-Asadu i Rusiji:

“Time se na neki način skida odgovornost Vašingtona u vezi sa ranijim najavama intervencije, ali će Rusija i Sirija nastojati da primene svaku moguću taktiku odugovlačenja u svoju korist.”

Igor Dančenko se slaže da su sirijski predsednik Bašar al-Asad I ruski predsednik Vladimir Putin, bar kratkoročno, dobitnici u najvijoj fazi razbvoja dogadjaja oko Sirije:

“Predsednik Obama je odložio ili odbacio intervenciju u Siriji i time sprečio još jedno vojno angažovanje SAD, mada ga neki sada smatraju popustljivim i slabim predsednikom, dok se Putin javlja kao čovek pozitivne inicijative o kome neki sada govore kao o sledećem kandidatu za Nobelovu nagradu za mir. Dobitnik je i Bašar al-Asad, mada je veoma teško predskazati da li će program eliminisanja sirijskog hemijskog oružja biti uspešan. Ipak, u neposrednoj budućnosti, recimo, do kraja godine, ovim sporazumom Asad dobija na vremenu, potšto je vojna akcija protiv sirijskog režima osujećena.”

Dančenko, medjutim primećuje da je gubitnik sirijska opozicija, koja je računala na daleko veću zapadnu pomoć. S tim se slaže i Amal Mudalali:

“Medjunarodna zajednica je sklona prihvatanju kontroverzne igre Moskve i Damaska, pošto će biti potrebni meseci da se sirijsko hemijsko oružje stavi pod medjunarodnu kontrolu i da se verifikuje taj proces na terenu, dok će Damask nastojati da izmanipuliše stvar u svoju korist.”

Igor Dančenko medjutim, ističe da su, dugoročno gledano dobitnici sistem i uticaj Ujedinjenih nacija, kao i sistem kontrole hemijskog oružja, dok bi brojni konflikti na Bliskom istoku, mogli da budu preusmereni ka mirovnom procesu. On ipak ukazuje da proces eliminisanja sirijskog hemijskog oružja neće biti lak.

„Ništa slično nije pokušano ili uradjeno u prošlosti. Imate uspešne incijative u zemljama koje su se odrekle nuklearnog ili hemijskog oružja, kao što su Irak i Libija, ali u ovom slučaju imate opšti gradjanski rat gde je Asad najjači akter, tako da je teško ili nemoguće predvideti da li će ovaj plan biti uspešan, pošto će biti teško da se on verifikuje i da se eksperti angažuju na terenu. To znači da će biti potrebna jedinstvena i energična akcija medjunarodne zajednice.“

Dančenko takodje upozorava da se i uspešnom primenom plana o eliminisanju sirijskog hemijskog oružja ne bi rešio suštinski problem, a to je - sirijski gradjanski rat i mogućnost da režim Bašara al-Asada opstane, čemu se Zapad provobitno protivio.
XS
SM
MD
LG