Linkovi

"Lice klimatskih promena"

  • Rozen Skribl

Kampanja povodom Dana planete Zemlje koristi internet i društvene medije da bi napravila svetski digitalni prikaz ljudi, mesta i prirode, koje pogađaju klimatske promene.

Procenjuje se da svake godine Dan planete Zemlje, 22. aprila, obeleži milijarda ljudi, što ovo slavljenje prirodne sredine čini jednim od najvećih civilnih događaja na planeti. U središtu slavlja je Mreža dana Zemlje, neprofitna organizacija čiji su osnivači 1970. započeli obeležavanje dana naše planete. Ta mreža otada promoviše ovaj događaj. Ovogodišnja tema glasi „Lice klimatskih promena“.

Frenklin Rasel vodi kampanju Mreže dana Zemlje i želi da ima i vaše lice na svom virtuelnom zidu. Hiljade su već aploudovale fotografije sa Fejsbuka, Instagrama i drugih društvenih medija.

„Nekoliko fotografija smo nedavno dobili iz Indije od đaka koji su koristili reciklirane plastične kese da naprave saksije za biljke. Imali smo gomilu ljudi koji su izašli na ulice u Bugarskoj da protestuju zbog uništavanja šuma i zatraže da vlada preduzme akciju.“

Možete da se zadržite na fotografiji, okrenete je i pročitate više o tome. Ili se uživo pridružite Tviteru da prokomentarišete ono što vidite. Sara Vant je postavila ovu fotografiju. Putem Skajpa, ona objašnjava kako je snimak načinjen.

„Na slici smo ja i moj prijatelj Polo. Polo je moja igračka polarni medvedić.“

Sara Vant je pedagog u neprofitnoj organizaciji „EkoAktiv“, sa sedištem u Engleskoj. Polo pomaže Sari da deci objasni probleme povezane sa prirodnom sredinom.

„Ako govorim o polarnim medvedima, on bi mogao pomalo da se rastuži. Ili ako dete dođe sa savršenom idejom za štednju energije ili smanjenje otpadaka koje pravi njegova porodica, Polo može stvarno da se oduševi, pa čak možda malo i zaigra od sreće.“

Ova slika pripoveda sasvim drugačiju priču: logora za izbeglice na tajlandsko-burmanskoj granici. Šest stotina izbeglica iz Burme ovde živi od 2007. Uhvaćeni u paukovu mrežu etničkih podela i politike, ne mogu da se vrate kući. Još gore je to što logor ne priznaju ni Ujedinjene nacije ni Tajland. To ograničava pomoć koju mogu da dobiju. Sve dok nije došla Fondacija „Branč“, nisu imali ni električnu energiju.

Neprofitna oprganizacija je prikupila novac za postavljanje solarnih panela na sve pokrivene kolibe, tako da je to postao prvi izbeglički logor na svetu koji koristi solarnu energiju. Govoreći iz logora, izvršna direktorka fondacije Iona Prebst kaže da je električna energija u velikoj meri poboljšala svakodnevni život.

„Dečje ocene u školi su se popravile. Otada nema požara i niko nije dobio opekotine. Zahvaljujući solarnim pločama, novac koji stanovnici uštede na kerozinskim lampama i svećama, sada mogu da potroše na hranu.“

Mreža dana Zemlje okuplja ove ljude da bi ih upoznao ceo svet. Osmogodišnje dete iz Kameruna obećava da će štititi planetu. Druga deca sade drveće. Tu dolazimo do pitanja koje glasi: na Dan planete Zemlje, šta može da uradi milijarda ljudi?
XS
SM
MD
LG