Linkovi

Klinton nepopularna medju srpskim glasačima

  • Helena Đorđević

Do američkih izbora ostalo je još nekoliko dana što znači da se dan odluke približava i za birače poreklom iz Srbije. Ekipa Glasa Amerike razgovarala je sa nekoliko mladjih američkih Srba o tome šta su njihovi prioriteti i koja su presudna pitanja koja će ih navesti da na glasačkom listiću zaokruže ime Donalda Trampa, Hilari Klinton ili pak trećeg kandidata.

Popularni restoran balkanske kuhinje Ambar na Kapitol Hilu jedna je od lokacija u glavnom gradu SAD gde se, jednom mesečno, okupljaju članovi neformalnog udruženja „Mladih srpskih profesionalaca“. Ove jeseni, američki izbori su, neminovno, česta tema njihovih razgovora. U značajnom delu srpske dijaspore, Hilari Klinton je nepopularna zbog uloge svog muža, bivšeg predsednika SAD Bila Klintona u NATO intervenciji protiv Srbije.

"Manje-više svi moji prijatelji će glasati za Trampa", kaže saobraćajni inženjer Vladica Krstić.

Na pitanje zašto, kaže da je odgovor "jednostavan i svima jasan - zbog ratova koji su vodjeni kod nas."

Pa opet, konsenzus ne postoji.

"Svi su dosta opredeljeni, najvećim delom moji prijatelji glasaju za Demokratsku partiju ili za Zelene", kaže poslovni savetnik Aleksandra Škorić.

Spoljna politika dvoje kandidata je važan element u opredeljivanju srpskih birača, medju kojima postoji česta percepcija da je Klinton agresivnija i sklonija intervencionizmu od Trampa.

Mi kao Srbi gledamo koji bi se kandidat najmanje mešao po svetu, ili manje mešao na našu štetu. U principu volimo nekoga ko bi se što manje mešao, a puštao da mi sami o sebi vodimo računa. Ne bih to sažeo kao najmanje militantnog nego je to neko ko bi najviše želeo da se posveti Americi kao svojoj zemlji, a manje Americi kao zemlji koja diktira odredjene tokove u svetu, u svakom detalju“, smatra patentni advokat Dragan Plavšić.

Vladica Krstić, koji u SAD živi 15 godina, kaže da ga u spoljnoj politici kandidata zanima odnos prema Balkanu, a u unutrašnjoj – porezi. Nepoverenje prema Hilari Klinton ga je okrenulo na stranu republikanskog kandidata.

„On je veoma jasan i prost, u poredjenju sa Klintonovom koja je elokventna i jako lepo priča, medjutim ono što radi je sasvim druga stvar.“

Posle 17 godina provedenih u Americi, Dragan Plavšić veruje da će američki Srbi koje prvenstveno definiše nacionalni identitet biti skloniji da se opredele za Trampa.

"S druge strane, ljudi koji su davno zaboravili neki svoj život u Srbiji i ne daju mnogo značaja tome kako ovo što se dešava ovde utiče tamo, nego imaju svoj život, a posebno posle brojnih Trampovih incidenata koji se odnose na žene – mnoge žene iz Srbije koje žive u Americi ne mogu da zamisle da glasaju za Trampa, tako da su ljudi podeljeni i po polovima. Ali glasači koji intenzivno prate šta se dešava u Srbiji, kojima je bitan srpski nacionalni interes i koji sebe identifikuju kao Srbe u Americi, mislim da su u ogromnom procentu za Trampa".

Aleksandra Škorić, koja se doselila u SAD 1991. godine podseća da Klinton i Tramp nisu jedini kandidati.

"U Vašingtonu 97% ljudi već glasa za Demokratsku partiju tako da ja imam mogućnost da glasam za treću stranku. Ja sam se odlučila da glasam za Zelene kako bih im omogućila na sledećim izborima finansiranje kampanje od strane države."

Srpski republikanci, srpske demokrate, „zeleni“ i libertarijanci posle izbora će imati isti zadatak kao i njihovi ostali sugradjani u SAD – da prevazidju različite stavove i opet pronadju jedinstvo, bar do narednih izbora.

XS
SM
MD
LG