NATO je prvi put posle dve decenije počeo da razmišlja o bezbednosti svojih istočnih granica, pošto je Rusija izvršila aneksiju Krima. Mnogi vojni analitičari ukazuju da je došlo vreme da članice Zapadne alijanse započnu stratešku debatu o načinu održavanja transatlantskog bezbednosnog sistema. Glas Amerike razgovarao je o tome sa Dejmonom Vilsonom, potpredsednikom uticajnog Atlantskog saveta.
Ruski napad na suverenitet Ukrajine predstavlja krupan izazov Zapadu, stoga je bio jedna od glavnih tema na dnevnom redu nedavnog samita NATO-a u Velsu, kaže naš sagovornik, Dejmon Vilson.
“Samit se bavio uglavnom nalaženjem najefikasnijeg načina za reafirmaciju solidarnosti odnosno člana 5 Severnoatlantskog sporazuma, koji podrazumeva da napad na bilo koju članicu predstavlja napad na sve članice zapadne alijanse. Mislim da je duh solidarnosti uspešno reafirmisan, ali druga strana toga je bolna činjenica da Zapad ne namerava da se odlučnije angažuje u odbrani zemalja sa kojima se graniči. Ulazimo u opasan period u kojem bi moglo da dođe do stvaranja ruske sfere uticaja i trajnih ‘sivih zona’ na evropskom pragu. To treba izbeći, jer bi moglo da se odrazi na kompaktnost NATO-a.”
Najveći izazov za ruskog predsednika Vladimira Putina jeste snažna Zapadna Alijansa, tvrdi Vilson, koji dodaje:
“Međutim, sumnjam da će Rusija preduzimati vojni napad, na primer, na neku od članica NATO-a kao, na primer baltičke države. Umesto toga, Putin će protiv njih i nekih drugih evropskih zemalja verovatno koristiti hibridnu ratnu tehniku kao u Ukrajini, sve u cilju podrivanja člana 5 i osećaja solidarnosti u okviru Alijanse.”
Samo nekoliko dana po završetku NATO samita u Velsu, izvršena je otmica jednog estonskog obaveštajnog agenta, koji je silom odveden u Rusiju. Zauzet je i jedan litvanski ribarski brod. Moskva je takođe uvela zakon koji predviđa zatvorske kazne građanima Letonije koji su odbili da služe u sovjetskoj vojsci tokom 1990. Sve tri baltičke zemlje izvestile su o pojačanoj vazdušnoj i pomorskoj aktivnosti ruskih oružanih snaga na njihovim granicama. Slični izveštaji stižu iz Finske i Švedske.
“Putin šalje prećutnu poruku: ‘U redu. NATO i Amerika tvrde da vam čuvaju leđa, ali ja želim da vas podsetim da je pravi faktor Rusija, koja vašu bezbednost može da ugrozi na najrazličitije načine’.”
Problem se širi dalje, kaže Vilson.
“Kremlj finansijskim sredstvima pomaže ekstremnu desnicu u Evropi, koja radi protiv Evropske unije, Iz istog razloga finansira energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana. Svi ti potezi za svrhu imaju odvajanje jedne po jedne zemlje od Zapada.“
Ukoliko NATO ne usvoji efikasnu strategiju za očuvanja stabilnosti evropskih istočnih granica, izbijaće nove krize, upozorava Vilson.
“Sve se svodi na to da li smo spremni da žrtvujemo suverenitet niza drugih zemalja ili ne. Ako smo protiv toga, biće potrebno da dođemo do sveobuhvatne strategije kojom će se zaustaviti Putin.“
Došlo je vreme da se Zapad vrati na svoj početni posthladnoratovski cilj, izgradnju Evrope, celovite, slobodne, demokratske i mirne u kojoj je Rusija imala svoje mesto - ali ako to Moskva više ne želi, može i bez nje, zaključio je Vilson.