Linkovi

Da li je Trampu zaista "Amerika na prvom mestu"?


Američki predsednik Donald Tramp (arhivska fotografija)

Predsednik Donald Tramp je prošle nedelje naredio vazdušne napade kako bi kaznio sirijskog predsednika Bašara al Asada za, kako se veruje, napad hemijskim oružjem na oblasti koje drže pobunjenici u njegovoj sopstvenoj zemlji. Ove nedelje Tramp je preusmerio grupu brodova koji prate američki nosač aviona kako bi poslao poruku severnokorejskom lideru Kim Džong Unu. Ti potezi naveli su mnoge da se upitaju: Da li se Tramp odustaje od spoljne politike “Amerika na prvom mestu” ka više uobičajenom stavu?

Pre samo nedelju dana, predsednik Donald Tramp ponovio je obećanje koje je dao stotinama puta tokom kampanje:

Nisam i ne želim da budem predsednik sveta. Ja sam predsednik Sjedinjenih Država i od sada će Amerika biti na prvom mestu

Medjutim, nedelju dana nakon toga politika “Amerika na prvom mestu” se suočila sa izazovom u vidu problema na drugim mestima u svetu.

U Siriji, kako se podozreva, napad hemijskim oružjem je naveo Trampa da izvrši vazdušne napade na vladu predsednika Bašara Al Asada, čime je uvukao Ameriku dublje u krvavi, šestogodišnji gradjanski rat.

U Aziji, grupa brodova koji prate nosač aviona “Karl Vinson” je preusmerena prema Severnoj Koreji. To je snažna poruka autoritarnom lideru Kim Džong Unu.

A u Beloj kući promene u kabinetu.

Nacionalistički orijentisan vodeći Trampov savetnik Stiv Benon je uklonjen sa položaja u Savetu za nacionalnu bezbednost. Te poteze su pohvalili mnogi koji se bave spoljnom politikom, od kojih se neki pitaju da li se Tramp kreće ka više intervencionističkoj politici?

Medjutim, bila bi greška videti stvari na taj način kaže Džim Karafano iz fondacije "Heritidž", koji je radio za Trampov prelazni tim.

Ne veurjem da je u pitanju intervencionistička spoljna politika sama po sebi. Predsednik je jednostavno pokazao volju da interveniše kada se pojavi pritisak na interese Sjedinjenih Država.

Karafano koji je govorio putem Skajpa kaže da je u pitanju kontrast u odnosu na predsednika Baraka Obamu koji je povremeno bio dosta nespreman da upotrebi silu širom sveta i Džordža Buša Mladjeg koji je optuživan da je intervenisao suviše.

Sa svoje strane zvaničnici Trampove administracije kažu da napadi u Siriji ne predstavljaju povratak na neku politiku ili promenu režima.

Pi Džej Krouli, bivši zvaničnik Stejt departmenta tokom administracije predsednika Obame, koji je takodje govorio putem Skajpa, kaže da je to pametno.

Predsednik Tramp je izabran da reši probleme u Americi. On nije izabran da rešava probleme u Siriji. I zato Bela kuća očigledno šalje signal da će predsednik, uprkos spremnosti da preduzme vojnu akciju, nastaviti da bude veoma skeptičan povodom dublje angažovanosti Sjedinjenih Država u građanskom ratu za koji ne postoji vojno rešenje.”

Portparol Bele kuće Šon Spajser rekao je da su mediji preuveličali značaj prošlonedeljnih poteza i da su izveštaji o promenama u Beloj kući netačni.

Jedina stvar koja je uzdrmana u ovom trenutku je sam Vašington.”

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG