Linkovi

3D štampač i za krvne sudove

  • Greg Flejkus

3D štampač

3D štampač

Univerzitet Pensilvanije i Rajs univerzitet u Hjustonu eksperimentišu sa 3D štampačima za pravljenje krvnih sudova i drugih delova za implante.

Transplantancija organa u poslednjih nekoliko decenija postala je gotovo rutinski zahvat, ali lekari i pacijenti i dalje se suočavaju sa problemima poput toga da telo primaoca ponekad odbaci organ, kao i da se javlja potreba za velikom količinom krvi za taj organ. Istraživači na brojnim univerzitetima udružili su snage kako bi pronašli rešenja. U isto vreme, veštački delovi tela se koriste za pronalaženje rešenja za borbu protiv zloćudnih tumora.

3D štampač koristi šećerni rastvor za štampanje kalupa, koji može da se koristi za pravljenje silikonskih vena i arterija. Istraživači su prošle godine uspešno presadili ove veštačke krvne sudove u pacova, ali krajnji cilj je, kaže glavni istraživač Džordan Miler, da se naprave delovi koji mogu da se ugrade u ljude.

U ovom istraživačkom polju, mi pokušavamo da pronađemo načine da napravimo nova tkiva i sisteme organa za ljudske pacijente, napravljene od njihovih ćelija”.

Jedna od ideja je da se kalupi napune telesnom građom koja se obično nalazi u telima, poput kolagena, jer se on lako usađuje sa organima donatora i brzo pruža mehanizam za dostavu krvi.

Ukoliko ugradimo kolagenski želatin, ćelije pacijenta mogu da zamene taj kolagenski želatin sopstvenim proteinima”, kaže doktorantkinja Samanta Polsen.

Kolagen se inače pravi u kostima, tetivama i u drugim vezivnim tkivima u organizmu. Uz to, istraživači sa univerziteta Rajs pokušavaju i da pronađu načine da iskoriste veštačke sisteme kako bi više naučili o najvećim zdravstvenim opasnostima za ljudski rod.

“Koristimo slične modele, sa našim krvnim sudovima koje smo dizajnirali, te možemo da posmatramo kako ćelije raka prelaze iz tumora u krvne sudove”, navodi Polsen.

Ovo istraživanje ne bi bilo moguće bez specijalno napravljenog, brzog i preciznog 3D štampača, za koji Džordan Miler objašnjava da je zapravo sprava namenjena za sečenje metala, koja je adaptirana za ovaj eksperiment.

Možemo da koristimo iste čvrste materijale koje svi upotrebljavaju za 3D štampanje, ali mi uz njihovu pomoć izvlačimo šećer umesto da sečemo metal”.

Milerov tim je napravio napravu i postavio dizajn na vebsajt RepRap.org, putem kojeg ljudi širom sveta prave mašine koje donekle mogu da proizvedu sopstvene delove.

“Taj pokret slobodnog pristupa informacijama je znatno osnažio nauku. Nauka i jeste upravo to, svako bi trebalo da može da kopira rad nekog drugog”.

Miler upozorava da će možda biti potrebne mnoge godine dodatnog istraživanja pre nego što ove 3D odštampane sprave počnu da pomažu ljudskim pacijentima. Ipak, on i članovi njegovog tima nadaju se da će kroz zajednički rad uspeti da ostvare taj san.

XS
SM
MD
LG