Linkovi

Aktivno delovanje ključno za odbranu od napada na internetu

  • Vilijam Ajd

Napadi na internetu skrivaju se iza raznih vrsta maski, od naizgled bezopasnih priloga uz imejl poruke, preko kojih se jednostavnim virusima napadaju kućni kompjuteri, do napada savršenijim virusima koji mogu da prodru u državne i privredne kompjuterske sisteme. U trećem i poslednjem nastavku naše mini serije o bezbednosti na internetu govorimo o sredstvima zaštite od takvih napada.

Ako primate elektronsku poštu - takozvani imejl - moguće je da ste nekada otvorili neki prilog, a kasnije otkrili da vam je kompjuter zaražen virusom. To je samo jedan od načina na koji hakeri uspostavljaju kontrolu nad vašim računarom, učinivši ga delom mreže robota - takozvanog "botneta" - kojima se upravlja daljinski.

Mnogi kućni kompjuteri nemaju adekvatne zaštitne programe, kaže Rendi Vikers, V.D. direktora Tima za kompjutersku spremnost, pri američkom Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost.

"Sigurni smo da osoba sa kojom se dopisujemo nije loša, da je kompjuter zaražen sasvim slučajno i da se to dešava gotovo svima," kaže Vikers.

Ma koliko da se tehnologija razvija, hakeri pronalaze načine da je zloupotrebe. Zbog toga je neophodno obnavljati zaštitni softver novim verzijama, bilo da je reč o kućnom kompjuteru ili o državnoj ili privrednoj mreži. Na žalost, kaže Vikers, kompanije često instaliraju zaštitni softver tek kada se jave problemi.

"Prvi automobili, kao što je bio Fordov model T, nisu imali pojaseve, čak ni vetrobran. Ali vremenom je to uvedeno jer smo naučili da predviđamo na osnovu prethodnih loših iskustava," kaže Vikers.

Mnogi lični računari nemaju adekvatnu zaštitu

Mnogi lični računari nemaju adekvatnu zaštitu

Kada hakeri jednom prodru u mrežu, kaže stručnjak za bezbednost nacionalnih mreža, Stiv Lukasik, mogućnosti su beskrajne.

"Slično je kao što, kada jednom prođete pred stražara na ulazu u neku zgradu, možete da idete bilo gde, ako nema drugih brava i kontrolnih punktova," kaže Lukasik.

Lukasik se posebno bavio mogućnostima napada na infrastrukturu, kao što su elektrane i električne mreže.

"Za razliku od onoga što misli većina, suština takvih napada je uništavanje. Ako želite da nanesete štetu nekoj zemlji morate da uništavate stvari tako da oporavak potraje," kaže Lukasik.

U vežbi hakerskog napada na električnu mrežu, iz 2007. godine, prikazana je destruktivna snaga hakerskog napada. Najpre se pojavio slab dim iz ogromne turbine..…zatim jači dim i… sistem se potpuno zaustavio. Luksik kaže da jedan takav napad možda ne bi bio problem, ali da bi više njih izazvao katastrofu.

"Ako biste to radili 500 puta dnevno ili nedeljno, fabrika električnih generatora bi mogla da kaže: stavićemo vas na listu čekanja i isporučićemo vam delove do maja 2013."

Luksik dodaje da je ključno unapred pripremiti odbranu kritičnih delova infrastrukture, kao što su električni ili komunikacioni sistemi, ali da nema jedinstvenog rešenja za zaštitu od internet napada. Pobeda se, kažu eksperti, više odnosi na utvrđivanje koja infrastruktura je kritična, kao i na sposobnost prilagođavanja i hvatanja u koštac sa napadima kada se pojave. Borba protiv hakera je neprestana borba, koja se nikada ne završava.

XS
SM
MD
LG