Američka vlada je slobodu govora na internetu označila kao jedan od ključnih delova svoje spoljne politike, koji se odnosi na sve korisnike interneta u svetu. U drugom nastavku naše mini serije o bezbednosti na internetu pozabavićemo se značajem slobode razmene informacija u sajber prostoru.
Internet često daje glas obespravljenima. Prošlog juna, ubistvo jedne mlade žene u Iranu, zebeleženo telefonskom kamerom, šokiralo je svet i podstaklo opozicione demonstracije protiv izbornih rezultata. Tokom ustanka u Burmi, 2007, amaterski snimci protesta i policijskog ugušivanja obišli su svet preko interneta. Američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je ranije ove godine da su informacione mreže novi nervni sistem planete.
"Čak i u autoritarnim zemljama, info mreže pomažu ljudima da saznaju činjenice i pozivaju vlade na odgovornost," rekla je Hilari Klinton.
Sintija Vong, iz Centra za demokratiju i tehnologiju, kaže da Vašington jasno ističe da slobodu razmene informacija na vebu smatra jednom od suštinskih.
"Smatramo to zaista istorijskim. To je prvi put da je sloboda na internetu podignuta na taj nivo. Očuvanje te slobode neophodno je za niz spoljnopolitičkih ciljeva - od zaštite ljudskih prava do podsticanja ekonomskog razvoja," rekla je Sintija Vong.
Pitanje slobode interneta pojavilo se u jeku napada na infrastrukturu pretraživača Gugl, poteklih iz Kine, kao i pojačane državne cenzure. Kineske vlasti uzvratile su da Gugl mora da poštuje kineske zakone. Peking takođe optužuje Vašington za nametanje imperijalizma na internetu, ali ekspert za Aziju, Rebeka Mekinon, kaže da to nije tako jednostavno.
"Iz kineskih blogova i onoga što pričaju obični Kinezi jasno se može zaključiti da je među kineskim korisnicima interneta Gugl mnogo popularniji nego Sjedinjene Države. Za Gugl su emotivno vezani, dok su im osećanja prema Sjedinjenim Državama pomešana," kaže Rebeka Mekinon.
Predsednik Savetodavne grupe za Aziju, Stiven Jejts, kaže da je situacija sa Guglom podstakla debatu o slobodi govora na internetu.
"Jedna je stvar što svet misli da je kineska vlada zlonamerna i da se meša u živote svojih građana. Mnogo veća opasnost preti od činjenice da je ona spremna i sposobna da to čini svakome u svetu ko ima svoje političko mišljenje," kaže Jejts.
Jejts kaže da će pritisak iz Vašingtona verovatno navesti autoritarne vlade da još više pooštre svoju kontrolu sajber prostora. Ali Rebeka Mekinon kaže da postoji granica do koje one mogu da idu.
"Jedno od pitanja je u kom trenutku će one svoj internet pretvoriti u zatvoreni intranet. Kada vaš internet više nije dovoljno povezan sa spoljnim internetom da li možete da budete svetska ekonomska sila," pita Rebeka Mekinon.
Moć interneta da širi informacije, čak kada vlade pokušavaju da to uguše, podstakla je Obaminu administraciju da objavi da kompanije na internetu mogu da nude svoje usluge u Kubi, Sudanu i Iranu, uprkos tamošnjim zabranama. Sekretarka Klinton kaže da, sa ekonomskog stanovišta, ne postoji razlika između cenzurisanja političkog i ekonomskog govora, jer su sloboda na internetu i ekonomski rast neraskidivo povezani.
