Linkovi

Kapčan: Libija paradoks za EU

  • Jela Frančeski

Libija još jedan dokaz koliko je Evropljanima teško da usaglase stavove kada je reč o ratu i miru: Čarls Kapčan

Libija još jedan dokaz koliko je Evropljanima teško da usaglase stavove kada je reč o ratu i miru: Čarls Kapčan

Čarls Kapčan, saradnik uglednog nevladinog Saveta za medjunarodne odnose osvrnuo se u razgovoru za Glas Amerike na ulogu evropskih zemalja, pre svega Francuske i Britanije, u vojnoj akciji protiv libijskog lidera Moamara Gadafija.

Po Kapčanovim rečima, Libija je od veće geostrateške važnosti za Evropu nego za SAD, pre svega zbog toga što se nalazi u neposrednoj blizini „starog kontinenta“. Pored toga, angažovanje Francuske i Britanije u vojnoj operaciji protiv Moamara Gadafija, podstaknuto je ne samo geostrateškim nego i unutrašnjepolitičkim razlozima, tvrdi Kapčan.

„Sarkozi od početka svog predsedničkog mandata gradi popularnost veoma aktivnim angažovanjem u spoljnoj politici. Setimo se njegove mirovne inicijative u cilju prekida sukoba sukoba između Rusije i Gruzije u leto 2008. On je takođe pokrenuo inicijativu za uspostavljanje takozvane Mediteranske unije, koja možda nije sasvim uspela, ali je svakako zabeležena kao potreban pokušaj pokretanja tog pitanja. Što se tiče same Libije, Sarkozi je svojom aktivnošću želeo da nadoknadi zakasnelo reagovanje Pariza na burne promene u Tunisu i Egiptu. Sarkozi takođe želi da pokaže na slučaju Libije da je Francuska i dalje važan akter u Severnoj Africi.“

Britanski premijer Dejvid Kameron takođe želi da afirmiše svoju vladu kod britanske javnosti, kaže Kapčan.

Kameron je sve doskora bio kritikovan zbog toga što vodi merkantilističku spoljnu politiku, usredsređenu isključivo na britanske komercijalne interese. Mislim da Kameron i njegova vlada žele da pokažu da su relevantni i na geostrateškom planu. Libija je pružila povoljnu priliku za to.“

Međutim, članice Evropske unije su duboko podeljene u pogledu rešavanja libijske krize, dodaje Kapčan.

Nemačka se otvoreno suprotstavlja misiji NATO-a. Berlin se uzdržao od glasanja o rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a, o vojnoj operaciji u Libiji čime se Nemačka usprotivila ne samo SAD, nego i Francuskoj, svom tradicionalno bliskom partneru u Evropskoj uniji.”

Nemačka i Francuska se smatraju pokretačima unije i njihova nesloga bi mogla da ima i šire negativne posledice po evropski blok.

„Čini mi se da nemačko-francuski odnosi nisu nikada bili napetiji od kako je došlo do velikog posleratnog pomirenja dve zemlje, 1950-tih. Neki čak tvrde da su odnosi potpuno krahirali. Ja ne bih išao tako daleko sa zaključcima, ali neslaganje oko Libije zaista je ostavilo veoma gorak utisak kod jednih i drugih.“

Lični odnosi predsednika Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel nisu nikada bili bliski, nastavlja Kapčan.

„Sarkozi nikada ne miruje. On voli da iskorači i da bude u centru pažnje. Merkel je obazriva, promišljena, tiha i uvek ravnomerna kao lider. Ona misli da je Sarkozi često impulsivan i neobuzdan, a on veruje da je ona preozbiljna. Mislim da se radi o sukobu dva politička stila.“

Vlada italijanskog premijera Silvija Berluskonija zauzela je „srednju poziciju“ po pitanju Libije, kaže Kapčan.

„Berluskoni je video kako stoje stvari, naročito kada je Vašington dao 'zeleno svetlo' za početak vojne operacije. To je pre svega značilo da će vojne baze u Italiji biti aktivirane. Berluskoni se našao između ličnog prijateljstva sa Gadafijem, zbog čega je često bio kritikovan, i krupnih poslovnih interesa italijanske multinacionalne naftne kompanije ENI, u Libiji. Italijanski premijer je pronašao treće rešenje, izjavivši da nije oduševljen, ali da će se pridružiti koaliciji.“

Libija je pravi paradoks za Evropsku uniju, kaže Kapčan. Evropska vojno-diplomatska inicijativa je prvi primer takvog vođstva na međunarodnom bezbednosnom planu, ali akcija nije plod dogovora u Briselu.

„Institucije Lisabonskog sporazuma, odnosno novog evropskog ustava, kao što su predsednik i šef diplomatije Unije trebalo je da označe početak nove ere ujedinjene evropske spoljne politike. Ali, što se tiče Libije takvog jedinstva nema. Kako vidimo, neke zemlje snažno podržavaju međunarodnu vojnu operaciju, druge joj se snažno protive, a najveći broj nastoji da ostane po strani.“

Libija je još jedan dokaz koliko je Evropljanima i dalje teško da usaglase stavove kada je reč o ratu i miru, zaključio je Kapčan.

XS
SM
MD
LG