Linkovi

Nerešena strateška pitanja na Balkanu

  • Jela Defrančeski

U Centru za strateške i medjunarodne studije predstavljen godišnji izveštaj o stanju u zemljama na Zapadnom Balkanu

U Centru za strateške i medjunarodne studije predstavljen godišnji izveštaj o stanju u zemljama na Zapadnom Balkanu

Vašingtonski centar za strateška i međunarodna istraživanja izdao je ovih dana izveštaj u kojem se ističe da još uvek postoje nerešena strateška pitanja na području Zapadnog Balkana. Tim povodom održana je panel diskusija stručnjaka od kojih su neki učestvovali i u sastavljanju pomenutog izveštaja.

Panel je najviše pažnje posvetio problemima na području Zapadnog Balkana, koji ometaju dalju stabilizaciju i dalje napredovanje regiona. Za većinu prisutnih analitičara posebno su zabrinjavajući dugotrajni politički zastoj u Bosni i Hercegovini, situacija na Kosovu, kao i nerešeno pitanje imena Makedonije.

Prema rečima, Kurta Volkera, visokog saradnika Centra za transatlantske odnose na univerzitetu "Džons Hopkins" i bivšeg ambasadora SAD pri NATO-u, Sjedinjene Države i Evropska unija su razočarani slabim napretkom Bosne i Hercegovine.

"Mislim da u Bosni nismo nikada stigli dalje od zaustavljanja konflikta. Ne vidim predanost integraciji nijednog od tri naroda, a kod Srba najmanje. Strukture vlasti nisu uopšte efikasne. U Bosni jednostavno nije uspostavljena funkcionalna vlast, koja je u stanju da vodi zemlju", kaže Volker.

Stiven Flenegen, bivši direktor Instituta za nacionalna strateška istraživanja i potpredsednik za istraživanja na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu, ukazao je na slične smetnje u sektoru vojnih reformi, od kojih zavisi pridruživanje BiH NATO-u.

"Sve strane načelno su se saglasile o potrebi integracije vojnog komandnog aparata za celu zemlju, kao i oko stavljanja oružja i nekih vojnih objekata pod kontrolu federalnih vlasti. Međutim, to nije sprovedeno do kraja. A Republika Srpska bi i pored toga, još uvek posedovala pozamašnu količinu vojnih sredstava. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi NATO došao u situaciji da prima članicu u kojoj bi moglo da dođe do internog konflikta“, smatra Flenegen.

Dejvid Filips, saradnik Centra za strateška i međunarodna istraživanja osvrnuo se na Kosovo. On tvrdi da zbog unutrašnjih i spoljnopolitičkih problema Kosovu preti opasnost da postane takozvana zamrznuta država, koja nije u stanju da napreduje.

"Korupcija na Kosovu je ozbiljan problem. Nedavno sam objavio članak o tome za časopis 'Forin polisi' zbog kojeg me vlada oštro kritikovala. U članku sam ukazao na nastavljeni uticaj obaveštajne službe, uspostavljene tokom rata 1999. Njegovi vodeći članovi sada zauzimaju važne pozicije u vladi. Oni, kako se smatra, kontrolišu pogranične prelaze prema Srbiji, Makedoniji i Albaniji preko kojih se vrši krijumčarenje, a prema nekim procenama, godišnja zarada od takve nedozvoljene trgovine dostiže pola miliona evra“, ističe Filips.

On takođe smatra da Srbija vrši konstantan pritisak na Prištinu da pristane na podelu Kosova, a za Euleks tvrdi da nije ispunio očekivanja niti u borbi protiv korupcije, niti u privođenju počinilaca pravdi.

Prema zaključcima novog izveštaja Centra za strateška i međunarodna istraživanja, spor između Atine i Skoplja oko imena Makedonije, podstakao je bojkote, embargo i političke konflikte koji bi mogli da podstaknu dalje nacionalističke tenzije između dve zemlje. Kurt Volker dodaje da je dugogodišnji spor najviše štete naneo interesima makedonskog naroda.

"Mislim da je tragično da je puko ime postalo brana boljoj budućnosti za nekoliko miliona ljudi. Mislim da je šteta što Makedonija nije stavljena na kolosek učlanjenja u NATO pod starim imenom, kao što je bilo predviđeno sporazumom iz 1995. Prvo što bih stavio na agendu NATO samita u novembru u Lisabonu, bilo bi nova akcija za rešavanje problema imena, posle čega bi Makedonija bila vraćena na kolosek prijema u NATO i Evropsku uniju“, poručio je Volker.

Institut za strateška i međunarodna istraživanja svake godine sastavlja analizu stanja na području Zapadnog Balkana. Taj dokument se često uzima u obzir prilikom formulisanja politike aktuelne američke administracije prema Jugoistočnoj Evropi.

XS
SM
MD
LG