Novi dokumentarni film autorke Lusi Voker pod nazivom "Odbrojavanje do nule“ podseća na činjenicu da nuklearno oružje nije relikt Hladnog rata. Poruka filma je da je u današnjem svetu punom terorista samo pitanje dana kada će nuklearno oružje dospeti u pogrešne ruke i to sa užasnim posledicama.
"U prvom milionitom delu sekunde, prečnik vatrene lopte dostiže 500 stopa. U roku deset sekundi porašće na više od milje. Temperatura će se podići na 20 miliona stepeni farenhajta, što je vrelije od površine Sunca.“
Ovaj užasavajući opis nuklearne eksplozije jedan je od mnogih takvih iskaza u dokumentarcu "Odbrojavanje do nule“, o opasnosti od nuklearnog oružja u današnjem svetu.
Koristeći naučne podatke zajedno sa primerima katastrofa izbegnutih u poslednjem trenutku, Lusi Voker uspeva da potrese i najravnodušnijeg gledaoca. Teroristički nuklearni napad je za nju najopasnija, ali ne i jedina pretnja u današnjem svetu.
"Čak i da ne bude rata ni terorizma, uvek će postojati mogućnost udesa, što nažalost nikada neće moći da se svede na nulu. Ako već danas u svetu postoji oko 23,000 komada nuklearnog oružja, uskoro se više neće postavljati pitanje da li će se nešto dogoditi nego kada će se nešto dogoditi“, kaže rediteljka.
U dokumentarcu Lusi Voker i Lorensa Bendera, dobitnika Oskara za produkciju filma o klimatskim promenama, "Nelagodna istina“, mišljenja o nuklearnoj opasnosti daju 11 bivših šefova država, zatim nuklearni fizičari, visoki vojni zvaničnici, kao i niz drugih ličnosti koji tvrde da bi teroristi mogli da nabave plutonijum u Rusiji i drugde na području bivšeg Sovjetskog Saveza. Jedna od njih je Valeri Plejm-Vilson, bivši agent CIA-e.
"Razne terorističke organizacije su usredsređene na nabavku oružja masovnog uništenja, posebno nuklearnog oružja. Da sam lično terorista, koji traži obogaćeni uranijum ili plutonijum radi razaranja nekog od svetskih gradova, obratila bih se zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza“, priča Plejm-Vilson.
Producent filma kaže da su sadašnji krijumčari nuklearnog materijala opasniji od hladnoratovskih stratega i diplomata, jer rade isključivo za novac.
"U filmu prikazujemo jednog nesavesnog čoveka koji hoće da nabavi lep američki automobil“, kaže Bender.
Dokumentarac nastoji da pokaže da nuklearni terorizam nije jedina opasnost za čovečanstvo. Nuklearni udesi i promašaji – kako su nazvani u filmu – mogu biti podjednako katastrofalni, kao što se to desilo u Rusiji 1995. kada je Moskva bila uverena da je pod američkim napadom. Rusiji je promaklo zvanično obaveštenje Sjedinjenih Država da će sa evropskog tla biti lansirana američka raketa za ispitivanje nordijskog svetla. Ruske oružane snage su predlagale kontra-napad. Ali, kako je prikazano u dokumentarcu, ruski predsednik Boris Jeljcin nije poverovao u tačnost podataka.
"Neko u filmu kaže: 'Jeljcin nije bio pijan i zato smo svi sada živi!' Ali, Rusi su bili pokrenuli nuklearni dvoboj i prema protokolu Jeljcin je trebalo da pritisne dugme. Tako je trebalo da učini“, kaže rediteljka Lusi Voker.
Postoji opasnost širenja nuklearne tehnologije i materijala, čemu neke zemlje pribegavaju da bi povećale svoj diplomatski i politički uticaj.
"Iran i Severna Koreja su spremne da trguju tehnologijom za proizvodnju nuklearnog oružja“, izjavio je bivši britanski premijer, Toni Bler i dodaje da bi svet u tom slučaju postao još nestabilniji.
Lorens Bender kaže da je poruka dokumentarca jasna - potrebno je ukloniti sve nuklearne arsenale u svetu.
"I kako će to da se dogodi? U tome treba da predvode, Sjedinjene Države i Rusija, koji poseduju više od 95 odsto ukupnog nuklearnog oružja u svetu“, smatra producent filma.
Da bi se gledaoci podstakli na akciju, u filmu se ističe upozorenje Džona Kenedija iz 1961. o "nuklearnom Damoklovom maču“ koji visi nad svima nama. I mada je možda reč o politički motivisanom filmu, njegovu poruku malo ko može da ignoriše.