Kopli: “Mada su, prema nekim medijskim izveštajima, SAD izgleda odlučile da preduzmu vojnu akciju u Siriji zbog upotrebe hemjskog oružja od strane režima Bašara al-Asada, valja pomenuti da još uvek nije ustanovljeno sa apsolutnom sigurnošću da je Damask upotrebio takvo oružje protiv svog stanovništva. S druge strane, u Kongresu raste podrška vojnoj akciji, a Bela kuća može da se pozove na interese nacionalne bezbednosti i po potrebi zaobidje UN zbog mogućeg veta Rusije i Kine. U poslednje vreme sirijske opozicione snage su bile u defanzivi, a snage režima u ofanzivi, pa se onda logično postavlja pitanje iz kog razloga bi baš u ovom momentu Bašar al-Asad odlučio da koristi hemijsko oružje i zašto bas u blizini Damaska. S druge strane, neki ukazuju da vreme radi portiv Asada, da zemlja trpi ogromne ljudske i ekonomske žrtve i da bi tokom vremena režim mogao da izgubi kontrolu i da je zbog preduzeo taj potez.”
Glas Amerike: Kakvu bi korist SAD i Zapad imali od vojne intervencije u Siriji?
Kopli: “Neki krugovi na Zapadu tvrde da je Sirija produžetak iranske teokratske uprave i prema tome bilo koji napad na tu zemlju je istovremeno i napad na Iran. U izvesnom smislu, to je možda i tačno, medjutim, američka intervencija će definitivno povećati tenzije izmedju Irana i Turske i drugih zemalja u regionu. Iran će podržati Kurde, posebno one u Turskoj, da preduzmu energičnije akcije u realizaciji svojih političkih ambicija, kao i turske Alavite, da se pridruže Kurdima u zajedničkoj akciji protiv Ankare, što bi drastično moglo da poveća unutrašnje tenzije u Turskoj i da smanji njen uticaj na Bliskom istoku.”
Glas Amerike: Kako bi Pentagon sproveo u delo vojnu intervenciju, uzimajući u obzir ekonomske, vojne i druge teškoće?
Kopli: “General Martin Dempsi, načelnik združenog generalštaba oružanih snaga SAD, izrazio je sumnju da bi vojna akcija protiv Sirije služila interesima SAD zbog neizvesnosti rezultata. Neki od razloga su da su mnogi programi u Pentagonu smanjeni ili ukinuti, tako da bi duže vojno angažovanje bilo veoma teško i stoga će vojna akcija verovatno biti veoma kratka, koncentrisana na odredjene mete, uz pružanje intenzivne podrške opozicionim snagama koje bi mogle da predju u ofanzivu i možda preuzmu vlast u Damasku. Medjutim, intervencija protiv Sirije bi otvorila put otvorenoj podršci Irana i Hezbolaha režimu Bašara al-Asada, a pitanje je kakav stav bi prema tome zauzele Rusija i Kina.”
Glas Amerike: Kakvu bi korist SAD i Zapad imali od vojne intervencije u Siriji?
Kopli: “Neki krugovi na Zapadu tvrde da je Sirija produžetak iranske teokratske uprave i prema tome bilo koji napad na tu zemlju je istovremeno i napad na Iran. U izvesnom smislu, to je možda i tačno, medjutim, američka intervencija će definitivno povećati tenzije izmedju Irana i Turske i drugih zemalja u regionu. Iran će podržati Kurde, posebno one u Turskoj, da preduzmu energičnije akcije u realizaciji svojih političkih ambicija, kao i turske Alavite, da se pridruže Kurdima u zajedničkoj akciji protiv Ankare, što bi drastično moglo da poveća unutrašnje tenzije u Turskoj i da smanji njen uticaj na Bliskom istoku.”
Glas Amerike: Kako bi Pentagon sproveo u delo vojnu intervenciju, uzimajući u obzir ekonomske, vojne i druge teškoće?
Kopli: “General Martin Dempsi, načelnik združenog generalštaba oružanih snaga SAD, izrazio je sumnju da bi vojna akcija protiv Sirije služila interesima SAD zbog neizvesnosti rezultata. Neki od razloga su da su mnogi programi u Pentagonu smanjeni ili ukinuti, tako da bi duže vojno angažovanje bilo veoma teško i stoga će vojna akcija verovatno biti veoma kratka, koncentrisana na odredjene mete, uz pružanje intenzivne podrške opozicionim snagama koje bi mogle da predju u ofanzivu i možda preuzmu vlast u Damasku. Medjutim, intervencija protiv Sirije bi otvorila put otvorenoj podršci Irana i Hezbolaha režimu Bašara al-Asada, a pitanje je kakav stav bi prema tome zauzele Rusija i Kina.”