Svake 4 godine u Sjedinjenim Državama, održavaju se konvencije dve stranke kako bi se Amerikancima zvanično predstavili kandidati. Svojevremeno, tokom rane istorije Amerike, konvencije su bile pregovori iza zatvorenih vrata u cilju izbora kandidata demokratske i republikanske stranke. One su sada pretežno ceremonijalne prirode. Kao što izveštava saradnica Glasa Amerike, Karolin Presuti, neki dovode u pitanje njihovo dalje održavanje...
Baš kao što fudbalska utakmica počinje zviždaljkom, konvencije signalizuju da je vreme za početak istinske igre. Taj naboj energije treba da nosi američku predsedničku kampanju tokom finalnih deset nedelja do izbora.
U prošlosti su za političke konvencije bile tipične intrige i unutrašnji sukobi, pa čak i nasilje... Anti-ratni protesti su bili dominantna priča ipred zgrade gde je održavana konvencija demokratske stranke 1968.
Ali sada stranačke konvencije su jednostavno... velike zabave. Svi znaju kandidate. I to zato što je primarnim izborima u svim državama, poput utakmica koje vode do Svetskog fudbalskog šampionata, već doneta odluka ko će stići do finalnog meča.
Ove godine, demokrata, predsednik Barak Obama, će se suočiti sa republikanskim protiv-kandidatom Mitom Romnijem. Spontani momenti su retki...
Džon Hadak radi za Brukings instituciju.
„Svi izgledaju veoma slično u smislu tipa politike koju zagovaraju."
Timsko jedinstvo je skupa stvar. Svaka politička stranka dobije 18 miliona dolara od Amerikanaca koji odluče da doniraju tri dolara kad plaćaju federalni porez. Konvencije će, prema očekivanjima, svaku stranku koštati više od dva puta toliko – odnosno 40 miliona dolara. Neki smatraju da bi taj novac trebalo drugačije potrošiti.
Rirčard Sevidž je politički konsultant.
„Ljudi koji su neodlučni ili su nezavisni, mogu ovo da vide kao bacanje novca, ali za mnoge ljude koji pomažu kampanju telefoniranjem ili obilaskom domaćinstava od vrata do vrata – konvencija je neka vrsta nagrade.“
Konvencije ponekad plasiraju mlade političke zvezde u usponu. Barak Obama je prvi put skrenuo na sebe pažnju nacije kao ključni govornik na demokratskoj konvenciji 2004.
„Ako živite u inostranstvu i ne pratite budno američku politiku, ovde vidite i druge važne igrače“, kaže Džon Hadak.
Medjutim, „besplatna prednost“ konvencija su TV izveštavanja. Američke TV mreže prenose obe konvencije i nude analizu kandidata – što je od neprocenjive vrednosti kaže Norman Ornstin iz Američkog instituta Enterprajz.
„Besplatna reklama. Ne morate da plaćate reklamne spotove dok TV mreže prenose satima poruku koju želite da pošaljete gradjanima.“
I baš kao u fudbalu, ko god dobije najviše poena pobedjuje. Za kandidate cilj je živeti ovde u Beloj kući. Ali nećemo znati ko će to biti sve do izbora 6 novembra.
Baš kao što fudbalska utakmica počinje zviždaljkom, konvencije signalizuju da je vreme za početak istinske igre. Taj naboj energije treba da nosi američku predsedničku kampanju tokom finalnih deset nedelja do izbora.
U prošlosti su za političke konvencije bile tipične intrige i unutrašnji sukobi, pa čak i nasilje... Anti-ratni protesti su bili dominantna priča ipred zgrade gde je održavana konvencija demokratske stranke 1968.
Ali sada stranačke konvencije su jednostavno... velike zabave. Svi znaju kandidate. I to zato što je primarnim izborima u svim državama, poput utakmica koje vode do Svetskog fudbalskog šampionata, već doneta odluka ko će stići do finalnog meča.
Ove godine, demokrata, predsednik Barak Obama, će se suočiti sa republikanskim protiv-kandidatom Mitom Romnijem. Spontani momenti su retki...
Džon Hadak radi za Brukings instituciju.
„Svi izgledaju veoma slično u smislu tipa politike koju zagovaraju."
Timsko jedinstvo je skupa stvar. Svaka politička stranka dobije 18 miliona dolara od Amerikanaca koji odluče da doniraju tri dolara kad plaćaju federalni porez. Konvencije će, prema očekivanjima, svaku stranku koštati više od dva puta toliko – odnosno 40 miliona dolara. Neki smatraju da bi taj novac trebalo drugačije potrošiti.
Rirčard Sevidž je politički konsultant.
„Ljudi koji su neodlučni ili su nezavisni, mogu ovo da vide kao bacanje novca, ali za mnoge ljude koji pomažu kampanju telefoniranjem ili obilaskom domaćinstava od vrata do vrata – konvencija je neka vrsta nagrade.“
Konvencije ponekad plasiraju mlade političke zvezde u usponu. Barak Obama je prvi put skrenuo na sebe pažnju nacije kao ključni govornik na demokratskoj konvenciji 2004.
„Ako živite u inostranstvu i ne pratite budno američku politiku, ovde vidite i druge važne igrače“, kaže Džon Hadak.
Medjutim, „besplatna prednost“ konvencija su TV izveštavanja. Američke TV mreže prenose obe konvencije i nude analizu kandidata – što je od neprocenjive vrednosti kaže Norman Ornstin iz Američkog instituta Enterprajz.
„Besplatna reklama. Ne morate da plaćate reklamne spotove dok TV mreže prenose satima poruku koju želite da pošaljete gradjanima.“
I baš kao u fudbalu, ko god dobije najviše poena pobedjuje. Za kandidate cilj je živeti ovde u Beloj kući. Ali nećemo znati ko će to biti sve do izbora 6 novembra.